Tekst koji upravo čitate rastače tkivo srpskog naroda. Razbija slogu, jedinstvo i snagu srpske države, i to upravo sada, kada su izazovi ispred nas najveći i kada nam je sabornost najpotrebnija.  Više nego 1914, 1941, ili 1389. Ovaj tekst neprirodno udaljava svetu mater Crkvu od države Srba i ostalih koji tu žive, što je posebno opasan i spolja dirigovan čin koji može imati nesagledive posledice na ovom, i onozemaljskom svetu.

Mi to nećemo dozvoliti! Srpsko će tkivo ostati nerastočeno, a uz Božiji blagoslov, i pretočeno u druga tkiva manje ili više sklona rastakanju.

Ako ovaj tekst neko pročita, ili ne daj bože podeli, rizikuje da u bližoj ili daljoj budućnosti srpski rod potpuno izumre, a Srpski Svet okopni i nestane sa svojih vekovnih ognjišta. Ovaj tekst je uperen protiv srpske nejači i naše države, koja samo u jedinstvu sa Crkvom i Bogom može opstati i u budućnosti vratiti slavu kojom su je ovenčale junačke ličnosti iz naše bogate istorije, zaključno sa nama. Reči ispred vas mračne su i nedostojne, ali nedorasle Svetosavlju, koje će im se odupreti silinom predaka, kao što se odupiralo svih ovih vekova, uprkos silama mraka, podmuklo prokrijumčarenog prosvetiteljstva i američke šargarepe zvane krompir.

Nemušti uradak osobe plaćene ko zna čijim novcem, verovatno zapadnim, koji upravo čitate, za cilj ima da unizi svetinju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, kojeg ćemo veličanstveno obeležiti 15. septembra. Zadojen čistom mržnjom prema narodu kom i sam pripada, ne žaleći vreme i materijalna dobra, autor tečnom latinicom pokušava da ismeje i obezvredi Zakon o zaštiti ćirilice, čijoj se primeni svaki pošten čovek i dobar domaćin u Srbiji raduje. Naša vekovna sloboda i nepokorenost vidljivi su u svakoj fabrici, preduzeću, javnoj ustanovi ili kućnom savetu. Nikada Srbin nije pognuo glavu, prodavao veru za večeru, i sramotio se za bakšiš, a ukoliko i jeste, gledao je pretke tamo dole, ispod poda, i tražio njihov blagolsov koji je i dobio tako nepokoren i slobodarski.

Od sada će svaki dobronamerni čovek u Srbiji moći da neguje i štiti svoje pismo, bez straha od odmazde onih koji se raduju kada je Srbiji loše i nesrećni su kada Srbije niže uspehe, kao sada. I zato nas toliko napadaju, ljudi poput ovog što piše, jer su ljubomorni na uspehe političkih protivnika i priželjkuju da ova zemlja, njihove porodice i prijatelji, pa i oni sami, dakle svi, sve i svja što im je srcu milo, propadnu za šaku srebrnjanka kojom su ih darivali daronosni darodavci. Toliko je snažno to zlo u slobodnoj Srbiji, koja diše sve širim plućima mimo svojih granica.

Na taj veličanstveni praznik, setićemo se svih Srba koji su svoj život dali za slobodu Srbije i odati im poštu podizanjem zastava na svim površinama i u svim prilikama za koje se ispostavi da zadovoljavaju fizičke i zakonske preduslove. Poslaćemo poruku neprijateljima Srbije, spoljnim i unutrašnjim, a posebno unutrašnjim, da je Srbija danas jača, složnija i pismenija nego ikada u svojoj snažnoj, sabornoj i pismenoj istoriji. Srbiju i danas pokušavaju da osvoje i pokore, sa svih strana, ali mi ćemo se odupreti tim silima i pokazati im koliko je Srbija moćna, pravična, poštena i časna, tako što im nećemo uzvratiti koliko bi mogli kada bi hteli.

Jednom kada zaštitimo ćirilicu, zaustavićemo orkestrirani i nevoljni, gotovo prisilni odlazak mladih iz zemlje. Oni već jedva čekaju da se vrate u rodnu grudu, jer su naši pošteni zakoni i jednakost pred istim, perspektiva i ekonomski napredak nezustavljivi i oni to znaju. Pod barjakom srpske trobojke, gde će na svetoj ćirilici pisati ‘Bože pravde – dade nam pravdu’, vratićemo sve one koji su teška srca otišli i sa njima i one koji u Srbiju i nisu želeli da dođu, niti budu njen deo. Toliko je široko srpsko srce i duboka duša, spremna na tuđe radosti i nevolje koje će velikodušno upisati u svoj katastar.

Naša nova, stara ćirilica, zaštićena od nemani novog svetskog poretka i latinske zavere, mirotočiće nebeske stihove, romane i pripovetke i začepiće usta svima koji primećuju da se srpske patriote i domaćini slabije služe svojim pismom nego strani plaćenici i domaći izdajnici. Srpski će se barjak konačno slobodno vijoriti tamo gde se i sada vijorio, ali još više, još lepše i češće, na sreću Boga i svih koji se tako osećaju.

Handke možda nije pisao na ćirilici, ali jeste mislio na ćirilici, a sitne duše neka plaču i zajedljivo gledaju njegovu Nobelovu nagradu, što sa Andrićem iz Srpske Bosne čini ukupno tri. Da, tri, jer se novi, još bolji roman upravo sada piše negde u Srpskom Svetu i to je još jedan motiv više da zaštitimo ćirilicu i pomognemo drugima da je i oni zaštite u svom okruženju. Srpskom okruženju, nesrpskom, svejedno je sasvim, gde se piše ćirilicom – tu su srpski grobovi.        

Srbija na tri mora nikada nije bila agresor, a sada, kada je iznova meta onih koji žele da je rastrzaju i pokore, pronaći će snagu koju je uvek imala ali se libila da je iskoristi u punom intenzitetu. Okupani zastavama i oblagoglagoljeni obezbeđenom ćirilicom, sami ćemo stvarati svoju budućnost bez diktata sa Zapada, Istoka, Severa., ili Juga, zajedno sa prijateljima na Istoku, Jugu i severnoj granici Srbije.

Neka nam zauvek žive očuvana ćirilica i sveprisutne zastave,

Do sledeće prilike.  

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.