Pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama (ne šalim se, u Panonskoj Srbiji to postoji) Dragana Milošević uručila je nagradu Društva novinara Vojvodine nečemu što se predstavlja kao novinarka i spisateljica, a u ličnoj karti joj piše Ljiljana Bulatović Medić.

Pitao sam se, jako retko doduše, šta radi Lj.B.M. ovih dana. Koga truje i kome sada daje alibi za nepojmljive zločine počinjene u srpsko ime tokom jugoslovenskog rata. Zbog mentalne higijene prestao sam da pratim njen morbidno bizarni književni opus, a pošto ne gledam televiziju preko TV aparata promiču mi i njeni napori da kod Milomira Marića, najboljeg svešovenskog domaćina, dokaže da su neprijatelji srpstva i svetog krsta sami sebe zverski likvidirali.

Da nije ovenčana „Zlatnim perom“ priznajem da bi ostala toplo ušuškana na otomanu relativnog zaborava. Trenutak je takav da nam život ugrožavaju štetočine sa daleko većim dometom i kalibrom, da se izrazim njenim ratnim rečnikom.

U idealnoj verziji srpskog društva, Lj.B.M. ne samo što ne bi dobila novinarsku nagradu, već bi njeno ime krasilo priznanje sasvim suprotnih konotacija. Poput holivudske „Zlatne maline“, Nagrada Lj.B.M. dodeljivala bi se novinarima/kama čiji su rezultati do te mere nehumani, neetički i anticivilizacijski, da bi ta Nagrada ujedno služila i kao simbolički oproštaj od bavljenja novinarstvom, medijima i svakim javnim poslom u poznatoj vasioni.

Zlatno pero i Zlatni bajonet

foto: bosnor.com

Kako je moguće da se visoko priznanje tzv. uglednog esnafskog udruženja dodeljuje osobi koja nije propustila nijednu priliku da razmišlja i ponaša se kao đavolji advokat? Pretpostavljam da odgovor naslućujete ali nije zgoreg podsetiti se kako to u realnoj, terenskoj praksi izgleda.

Pokrajinska sekretarka za kulturu i crkvu, iz bogate matice nacionalno probuđenih talenata zvane SNS, u martu je nasledila Miroslava Štatkića, iz iste firme za uhlebljenje. Potonji je zvanično podneo ostavku mada čaršija tvrdi da ga je Igor Jebalo Ga Ime Mirović najurio zbog rezultata koji su čak i u realmu Srpske napredne stranke jadni i kompromitujući. Ostao je upamćen kao čovek palanačkog shvaćanja nacionalne kulture i identiteta te osoba spram čije društvene harizme i nadahnuća ispijanje pića sa gladnim tigrovima deluje kao vrhunska zabava.

Dragana je Milošević na poziciji pokrajinske kultur-tregerke do slučaja Lj.B.M. uspevala da izbegne tragične blamaže, ako računamo da činodejstvovanje u armadi predsednikovih rektalnih sondi nije sramota samo po sebi. Bilo je recimo tužno gledati je kako otvara Sinergy festival jezičkih manjina u Novosadskom pozorištu/Ujvideki sinhaz, budući da njen kulturni horizont ne dobacaju dalje od „bogatstva koje u sličnostima pokazuje različitost“ i pratećih mantri jednog u biti autističkog poimanja etniciteta, ali i umetnosti u 21. veku.

Njena stranački indukovana duhovna osakaćenost tada nije bola oči i uši publike isključivo zato što je osim nje govorio i zamenik gradonačelnika Novog Sada, kandidat za poltrona godine Aleksandar Petrović i pozorišni doajen Miroslav Miki Radonjić, koji je bio tu da bi neko konačno rekao nešto intelektualno golicavo i vredno pažnje. Ali, u neposrednom okruženju sub-mediokriteta kakva je aktuelna pokrajinska vlast sve ima svoj rok trajanja, pa i blamažna neokrnjenost aktuelne sekretarke za kulturu. I crkve.

Zanimljivo je da su njen prethodnik i ona kompozitor, odnosno violinistkinja, a vi sami procenite kakvi su u zanatu ako im je za ostvarenje ambicija i popunjavanje sopstva neophodna politika SNS i milje kakvim su se opasali.

Nema apsolutno nikakve dileme da je „Zlatno pero“ uručeno Lj.B.M. ne zato da bi se novinarska profesija srozala i unizila još niže, kao da je to uopšte moguće, već da bi predsednik Srbije i radikalska ekipa neposredno oko njega nanovo pokušali da operu krv sa ruku i prikažu se kao legitiman politički izbor. Ovo je glas više stavu da je Ratko Mladić častan vojnik i patriota za uzor, a Srebrenica tek manja neprijatnost koja prati njegove plemenite napore. Dati nagradu osobi poput Lj.B.M. isto je što i javno reći da je naš predragi lider tokom ljudožderskog perioda devedesetih bio nevini politički mislilac i neukaljani zaštitnik etnosa kom pripada, uzgajivač jedne verzije istine, baš kao što je i Draža Mihailović bio prvi evropski gerilac i antifašista. I ništa više.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.