Ako u stanu osetite neobičan smrad, nemojte se uzrujavati. Vaša hrana i higijena su u redu, trule vam nada i očekivanja.

Ne bih ovom prilikom o Statutu Vojvodine, tzv. Ustavu i onome što je Ustavni sud Srbije izvoleo reći tim povodom. Znate, ne treba čoveku mnogo da se desi pa da bojkotuje taj tzv. Ustav, drži ga nevažećim, idiotskim komadom pravnog dokumenta, koji ni posle dva dana moljakanja i prisile nije prošao u Vojodini.

Zašto ga ja ne smatram za najviši pravni akt moje države ? Jer je donet nespretno i politikantski ? Jer iza stoji V.K. ? Jer pljuje po Vojvodini ? Jer čepa neka ljudska prava, deli građane na Srbe i ostale ? Ne…

Bio sam na Kosovu, više puta od kako nije naše. I….to je to.

Šta sad nije jasno ?!?!?! Ako mi se osoba predstavi kao Baron Minhauzen, tu razgovor staje i isto važi za Ustav, njegovo čitanje i poštovanje.

“Da, da, pol pozicija, ali to nije sve, pazi sad: ‘ladno sam podržao “Crvene beretke” kod prve šikane, a onda na pravcu skrivao Mladića” – Berni Eklston očaran vozačkim umećem bolida

foto: Rojters

Odbijam da uopšte govorim o Njemu dok se ne promeni, i položaj Vojvodine u njemu. Šta je sve DOS govorio da će uraditi, dođe mi da ih podsetim, samo da nemaju prečih problema s Goveđom Brigadom na vrhu. Trinaest godina posle, Vojvodina je i dalje tzv. Ustavni isprdak Slobodana Miloševića i njegove pomahnitale supruge koja, kada se vrati u Srbiju, niko neće ni glas podići i sve će proći mirno. Mirjana M. zaslužuje mir, ne ?

Zašto pišem o Miri, testerišućem Marku i njihovom, ubeđen sam, cool povratku u Srbiju ?

Sutra će biti dve nedelje od kako smo održali javni čas muzike i etike “Muzika za buđenje”, u centru Novog Sada, kao znak podrške muzičarima kojima je oteta oprema, kada smo zahtevali da se ona vrati, a ova svinjarija nikada više ne ponovi. Zovu me ljudi, tu i tamo, pitaju dokle sam/smo stigli, pa im obično kažem da nigde nećemeo stići ako I.M. bude taj koji će organizovati i cimati, pa im dodam i ono mučno, bolno i poražavajuće:

Mene do danas niko od oštećenih kolega nije kontaktirao!

Pošto sumnjam da žive odsečeni u klisurama Prokletija, pretpostavljam da znaju šta se dogodilo. Više televiziijskih i radio stanica je prenelo vest, smarao sam i boga i narod, pisalo se naširoko na netu i mrežama. Daleko bilo da sam očekivao zahvalnost i dug, ni u ludilu, ali sam se nadao nečemu. Čemu ?

“Zdravo, ti si taj ? E, super…. konju, debilu, care, majstore, nebitni čoveče, bitni čoveče, šta uradi, zašto ne uradi ovo, zašto ovo….”

Da li me iko razume u galaksiji far, far away ?

Ako su ti ljudi, meni lično i dalje nepoznati, odlučili da ćute pred kamerama zbog sudskih procesa i sl, meni je to ok. Ono što nije u redu je da se ne udostoje privatnog javljanja ljudima koji su im pružili iskrenu podršku, a sami zadržali instrumente i ostali načelno neoštećeni. Red je da mi koji smo se okupili znamo dokle je cela Stvar stigla, ili ne ? Ozbiljno, ja više ne znam šta je u Novom Sadu dobro, a šta loše. Osim da je guženje Zvezde na “Marakani” uvek super…

Postoje realni razlozi zašto empatija više ne živi ovde. I kada pokuca, mi je oteramo u tri lepe i kažemo da nas ne zanimaju flajeri, a da je prethodno ni u oči pogledali nismo.

Kada me kolege novinari, s punim pravom, pitaju šta se dogodilo nakon skupa, da li je i kada će oprema biti vraćena, ja ih gledam hipnotisano, kao irvas Rudolf nadolazeći “Volvo” karavan na sred švedskog auto-puta, u pola noći.

                                                   “Vidi tata, Beograd sakrio 7% u hladnjak”

Foto: Dave Dube @ photo.net

Pomozite mi, dragi čitaoci. Kako se zove “to” što te sprečava da uradiš nešto toliko prosto, logično i pristojno ?

Znate vi odgovor, a znam ga i ja.

Frtalj veka trpimo ponižavanje, uvrede, vladavinu debila, krađu, laži, licemerje i niko, ali ljudi, NIKO da mrde dupetom ili prozbori koju suvislu ?!?!

I onda, oh šoka, Ustavni Sud Srbije je rekao……šta tačno ?

USS nam je dao, zapravo, zvaničnu dijagnozu:

“Građani/ke Vojvodine ne žele Vojvodinu. Mnogo im je bitnije da sede kod kuće, teše sebe i voljene, raduju se što nisu na listi za otkaz i odstrel, a, znate kako, “samo da nije gore” leči i najteže rane.

Kada se Marko i Mira vrate, coktaćemo do prekosutra i naviti sat za posao i školu.

Ko god “lajkom” podržava Pokrajinu u koju se toliko kune, tehnički i preneseno popišava grobove predaka koji su je stvorili lepom i bogatom, kakve je se sećamo.

Znaš ti zašto

I