Dobar dan sugrađani/ke, kako ste?

Izvolite deset razloga zašto ću glasati za dipl. ing. arh. Sonju Rašković na izborima za savete mesnih zajednica u Novom Sadu. Ona je jedina Građanka, sa velikim “G”, iza koje ne stoje interesne grupe u mojoj MZ herojskog imena “Boško Buha”.

Neodostojni smo, tačno je.

Namerno ne pominjem broj pod kojim je kandidovana zato što ljude raspoznajemo po imenima, a predmete po brojevima. Imena imaju čak i životinje. Forsiranje brojeva posledica je dehumanizacije izbornog procesa, nepostojanja ideologije i stvarne politike kandidata te političke filozofije stada.

To je i rezultat nepostojanja kandidata. Zato vlast na flajere stavlja istog čoveka, na svim izbornim nivoima. Ostalih 699.999 članova SNS je neizbirljivo, čak i njima samima.

Kao prvo, glasaću. Ovde je manje bitno za koga. Izaći na izbore, bilo kakve i bilo gde, znači odati poštovanje sebi kao građaninu i milionima ljudi koji su prolivali krv i gubili glave da bi ti i ja sutra mogli da se prošetamo i zaokružimo ime osobe s kojom delimo istu ili sličnu viziju društva u kom želimo da živimo.

S tim u vezi, glasanje za manje zlo, dakle osobu čiji svetonazori nisu u skladu sa našim ali ih mi tumačimo kao manje štetne ili manje opasne od konkurenata, jeste nusproizvod demokratije. To nije osobito prijatan proces i u nama budi više negativnih nego pozitivnih emocija, međutim alternative poput apstinencije ili poništavanja svog glasa su ravno besmislene u situaciji kada ne postoji izborni cenzus.

Kada bi on postojao, “beli listići” i apstinenti imali bi racionalan i moralan razlog da pokušaju poništiti izbore. Ponavljanje tog procesa po pravilu iznedri nove ideje, ogoli stare defekte i stvari se mrdnu sa negativne nule. Budući da neophodan minimum izašlih birača ne postoji, štipaljka na nos, olovka u ruke i pravac providna kutija.

Čistoća i svetost našeg glasa manje su vredni od života ljudi datih da bi to pravo uopšte imali.

Drugo, kandidatkinja za koju ću glasati je osoba koja realpolitički postoji. Ova gruba reč označava sve osobe čiji je život nesporedno isprepleten sa mojim i mi delimo stvarnost koju zajedno pokušavamo da unapredimo. Što bude loše meni, biće i njoj, i obratno. Mi smo komšije u punom i pravom značenju te reči.

Razlog broj tri je što dotičnu kandidatkinju poznajem. Nazovite me naivcem, ali osvojila me je muzičkim ukusom, davno. Ovo je naravno posve lično tumačenje i nije u domenu objektivne političke vrednosti. Pišem ovo kao glasač kome je izuzetno bitno kako se neki kandidat/kinja ponaša u kafani ili na koncertu, zato što lično verujem (nasuprot “znam”) da je muzički ukus jedno od ogledala svetonazora ljudskog bića i sa sobom povlači određeno tumačenje stvarnosti i predvidljiv sistem delovanja u njoj.

Četiri, kada smo već u sferi ličnog, poznajem i osobu koju Sonja voli. Izbor njenog partnera govori u prilog tome da delimo iste, ili skoro iste vrednosti.

Pet. Lepa je. Slab sam na lepotu. Ne pišem o lepom skeletu i mesu nabacanom na njega, već lepom karakteru, lepoj misli i pogledu. Meni je Slavoj Žižek lep čovek, iako je fizički neprivlačan, baš kao što mi je Dijana Hrkalović ružna, a fizički atraktivna.  

Pod šest, glasanje za Sonju je samo po sebi pokazivanje srednjeg prsta klero-nacionalnom psihodeličnom transu. Teranje gde Sunce ne sija svih brojača krvnog zrnevlja, dilera zagrobnog života i promotera grandioznih tvrdnji bez grandioznih dokaza. Glas za nju je podiznaje krvnog pritiska ološu sakrivenom iza mitova, zastava i zločina, što je dovoljan razlog da čovek izađe i glasa za nju.

Sedmo bi bilo provereno znanje da će se Sonja boriti za elementarna i neotuđiva ljudska dobra, nepodložna ideološkoj, političkoj i verskoj debati. Ona su: ljudi, životinje, biljke, vazduh, voda, tlo i “etar” – medijske frekvencije i internet. U neotuđiva ljudska dobra ubrajam i posedovanje helikoptera, ali to je već lična, politički nebitna perverzija mog tumačenja stvarnosti.

Ovde se prirodno nadovezuje osmi razlog, vrlo bitan, čiji smo manifest videli nedavno u Zagrebu. Glasaću za nju da bih na otpad istorije iskipovao prevaziđenu politiku koja je Balkan zavila u crno. Ovde ne govorim o ideologijama i programima konkretnih stranaka, već korenitom, “hardverskom” raskidu sa dosadašnjim mehanizmima, modalitetima i političkom komunikacijom na relaciji vlast – građani/ke. Totalno resetovanje sistema upravljanja i novo građenje budućnosti i međuljudskih odnosa u gradskim sredinama, o čemu je drugar, sociolog Aleksej Kišjuhas pokidao u svojoj kolumni u listu “Danas”.

Argument deveti je činjenica da je Sonja sasvim slučajno žena, bez da je to lično birala. Ovo na prvi pogled deluje seksistički, molim za strpljenje. Odbijam da poverujem da su muškarci i žene identična ljudska bića i znam, poučen iskustvom, da će veće i jače učešće žena u politici dovesti do preko potrebnih promena političkih paradigmi. Feminizam nisu samo jednaka prava i obaveze polova, ponajmanje ideja da su žene superiorne, već politička tumačenja pacifizma, ekologije, pluralizma, inkluzivnosti, socijalne pravde i otvorenosti jednog društva ka promenama. Kako mi je lepo objasnila jedna druga kandidatkinja sa Limana III, sociološkinja Višnja Baćanović, parafraziram, feminizam je i to da ti ne moraš da kriješ osećanja i suze, ili da te bude stid što ne umeš da popraviš auto samo zato jer si muškarac.

Poslednji razlog koji mogu da ponudim je ulivanje nade. Sećate se te reči? Nade zasnovane na činjenici da u društvu imamo pametne, sposobne, časne ljude kojima je mesto ovde, a ne u njemačkama i kanadama, ili u moralnom i mentalnom oboru za beskičmenjake. Glasaću za Sonju zato što me neodoljivo podseća na satiričnu misao kolege Daška Milinovića – “kad god pomislite da mi i nismo za bolje, setite se mene koji sam totalno za bolje”.

Izađite sutra (13.jun) u svoju mesnu zajednicu i glasajte po sopstvenoj savesti.

ZTZ  

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.