Odmah da se razumemo: potpredsednici srpskog Parlamenta i narodnoj poslanici Vjerici Radeti mora se dozvoliti da bude Vjerica Radeta. Nemojte joj brisati Tviter profil. Nemojte je zaustavljati u nakanama. Drago mi je da ona jeste Vjerica Radeta i verovatno ću joj jedini čestitati na sramnom, ljudožderskom tvitu u kom na nivou predškolskog psihopate zbija „šalu“ na račun ljudi likvidiranih u srebreničkom genocidu.
Vjerica Radeta ne laže ko je i šta je. To se poštuje. Zamislite da fekalije mirišu kao ljiljani, ili da električna struja orgazmički miluje ljudsko telo prvih nekoliko sekundi kontakta, na šta bi to ličilo? Kakvi bi ljudi bili ti i ja, kada Radeta ne bi bila i ostala Radeta?
Da je postala, štajaznam, Aleksandar Vučić?
Osoba direktno zgažena u tvitu, predsednica organizacije Majke Srebrenice Hatidža Mehmedović, je umrla. Sestra Hatidža ima tu sreću u nesreći da je jednom za sva vremena spašena od regionalnih i svetskih vjerica radeta, a s moje strane mi je žao što verujem u šta već ne verujem te joj ne mogu iskreno, iz dubine duše i srca, poželeti da na nekom boljem mestu bude ponovo, sada večno zajedno sa porodicom koju su vjerice radete likvidirale u naše ime, a da nas niko ništa nije pitao.
Ili jeste?
Biće da jeste.
foto: cns.ba
Radeta nije pala s Marsa direktno u srpski Parlament, niti je Marsovci oružjem čuvaju da tamo ostane. Vjericu Radetu su naizgled odrasli, mentalno zdravi građani/ke Srbije posredno izabrali da ih predstavlja u najvišoj instituciji jedne, makar na papiru demokratske zemlje. Isti ti ljudi vjericama radetama dozvoljavaju da nesmetano seje mržnju i patnju. Pričati „mi nismo Radeta“ je neopisiva glupost i gora uvreda po ljude o koje smo se kao nacija ogrešili, nego njen zločinački tvit. Upravo suprotno, mi jesmo Vjerica Radeta više nego što nismo i činjenice govore tome u prilog.
Vjericama radetama ne fali ni dlaka s glave, štaviše, gomilaju funkcije. I nama je, kolektivno, to sasvim prihvatljivo. Pa kako onda nismo vjerice radete? Pošteno je reći da jesmo zato što malobrojnija rulja vjerica radeta neometano vodi i predstavlja ovu zemlju. Nama je to kao društvu prihvatljivo. Zato nemojmo pričati „nismo hteli, nismo znali…“
Prvo je nismo utamničili. Onda smo joj dozvolili da se bavi javnim poslom. Posle smo je izabrali. Da nismo radete, Aleksandar Vučić ne bi postao predsednik države zato što bi u Srbiji postojao kritično velik broj ljudi spremnih da fizički spreči notorne zločince i gamad da se bave najvažnijim javnim poslovima.
Zašto je Vojsilav Šešelj osuđeni ratni zločinac, a Vučić nije? Po čemu se to Vučič, ili vjerice radete, u trenutku zločina razlikovao od svog bivšeg ideološkog oca i šefa? Po kojim mislima, rečima i delima, pa je izbegao robiju? Naizgled odrasli i mentalno zdravi građani/ke Srbije misle da je u redu da ih u blistavu budućnost vode oni koji su ih do juče lagali, krali i klali, pa posle kolektivnom krivicom prali krvave ruke.
Da li ste ikada čuli za zločin iz nečinjenja? Dete visi na litici, a vas boli ona stvar, prođete dalje, dete pogine. Posle odete u zatvor zato što ništa niste uradili. Isto je sa srpskim radetama. Ko god nije glasao, ili je ćutao kada nije smeo, posredno je nečinjenjem pomogao vjericama radetama da nas unazađuju i brukaju vređajući ljude koje nismo ni upoznali. Ko je glasao za njih i njima slične, ta/j je neposredni saučesnik najvećeg zločina u našoj modernoj i verovatno ukupnoj istoriji. Kolektivna krivica je zgodna sintagma bez realnog smisla. Kriv je svako ko im je dao glas. Ko nije glasao, nema pravo da bude zgrožen, uvređen niti da se solidariše sa žrtvama.
Licemerno je do bola.
Lepo su nas pitali, kristalno jasno, u više navrata, „da li želite da radete vode ovu zemlju“ i mi smo zbirno rekli „može“. Četvrtina nas je tako odlučila! Crvenimo od stida zbog svakog četvrtog/e u zemlji, kome su radete sasvim prihvatljive i to nije najgore.
Vreme vjerica radeta tek dolazi i ne vidim ko će im stati na crtu. Manir kojim mladi razmišljaju i posmatraju Balkan ne daje nam pravo da se nadamo lepšim vremenima. Lično, najviše krivim mangupe iz mojih redova, ljude koji imaju pamet, znanje, vaspitanje, novac, vreme i apsolutno ih zabole da se cimnu i zaustave vjerice radete.
To nam je tranzicija u Srbiji: ako si izgubio, neupotrebljiv si. Ako si pobedio, nemaš interes da nešto uradiš. Treći su pobegli ili umrli. Četvrti imaju svoja jebena ostrva sreće i spokoja, pošto svi znamo da plima govana tamo nikada neće doći, baš kao što nije 1991. A vjerice radete to obožavaju, zato i rade na tome da ti zgade sve i svakoga.
Osim Vjerici Radeti na iskrenosti, čestitam i svima koji ne glasaju. Nadam se da uživate u plodovima vašeg preskupog glasa koji je, oh, tako prokleto vredan da bi ga poklonili ljudima ispod vaših ideala. Super, evo vam vjerice, a kada će doći i u vaš stan – pitanje je vremena.
ZTZ
PS
O “njihovima” sledeći put.
I opet iste kolektivističke budalaštine?
Pa zašto si je birao (Vjericu)? Zašto si se ogrešivao o druge (o koga goid da sis e ogrešivao)?
Ja i moji srodnici i prijatelji koji smo državljani Repoublike Srtbije to nikad nismo činili.
Odjebi sa drskim projektovanjem svoje manije gonjeja na ljude koji s tobome nemaju ništa zajedničko osim eventualno pasoš.
Nemamo nikakav zajednički imenitelj, a nemam ni bilo kakvu dozu simpatije za tebe, Vjericu Radetu ili Hatidžu Mehmedović.
Altruizam NIJE obavezan po zakonu. Gledam svoja posla i za ove dve osećam ravnodušnost a prema tebi gađenje.
Legitiman stav. Što se kolektivizma tiče bojim se da se nismo razumeli: ne postoji kolektivna krivica, samo lična, a kolektivno možemo pričati o odgovornosti. Altruizam zbilja nije obavezan zakonom ali nas njegovo odbacivanje lišava prava da se zgražavamo nad podlostima učinjenim protiv”nas”.