“Situacija bila potpuno neočekivana i nije bilo nikakvih naznaka koje bi ukazilvale na tragediju” – ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović

“Отац убијене Д. З.  Свето Савановић, каже да су њеног мужа пријављивали Центру за социјални рад, посебно пре развода” – RTS

…

Marta 2015. učestvovao sam na tribini “Biti žena u Srbiji u 21. veku”, na poziv Ane Pataki. Kao vidljiva ne-žena govorio sam sa pozicije novinara koji se bavi društvenim fenomenima i negde na početku rekao kako lično doživljavam temu skupa: “Da sam LGBT osoba sigurno bih emigrirao iz Srbije tokom školovanja, a da sam žena – verovatno.”

Ako bi me pitali zašto, znate rutinu: unfriend/erase/block.

Šesnaest meseci posle tribine, u Žitištu se dogodilo šta se već dogodilo. Vlast i mediji se epski brukaju nemuštim, nekada ravno idiotskim smatranjima i uočavanjima očiglednog, da nema društvenih mreža čovek bi pomislio da živi u emiratu. Niko ne sme da zucne šta je inicijalna kapisla ove bombe zato što bi to značilo nepovratan početak obračuna sa jednim od temelja srpske nazadnosti – patrijarhatom.

On da brani, ona da rađa

S druge strane, masovni ubica i tlačitelj ima besplatnih virtuelnih advokata više nego Šešelj, Karadžić i Mladić zajedno. I jednog ministra lutku-krparu, koji govori ono što Đepeto misli.

Sa pozicije vlasti ovakva zločinačka “politika” mi je sasvim jasna. Stvar je, kako da vam kažem, prirode mentaliteta i Osiromašenja Svega u Srbiji. Glasaču patrioti koji redovno bira ne bi prijala prava i jedina moguća rešenja, da ne napišem zakoni, iz meni dva poznata razloga: ili ne razume problem (što povlači agresivan otklon od rešenja), ili je saučesnik. Ili oba.

Ovo naravno ne znači da su svi jahači magle iz SNS obavezno pretnja po žene, već nešto u globalu gore, da zbog vladavine i mizernih interesa ignorišu patnju i potrebe miliona. A tu je i Gašić.

Obavezna veronauka i nepoželjna informatika u školama nisu slučajnost, već nus-matrica za štancovanje naraštaja potencijalnih nasilnika. Takav školski program ne odgovara nikome osim vlasti i crkvi. S jedne strane, sveti spisi nude bezbroj opravdanja za nasilje i mušku dominaciju, dok nam nauka pruža stelarne primere sposobnih žena koje su nam unapredile život, između ostalog. I opet, možda je Vožd inkarnacija Roze Luksemburg ali mu na kraj pameti nije da povuče neophodne poteze koji će pomoći većini i ubiti ga na biralištima.

Elektorat nam je kriminalan, zapuštan, sluđivan, zaglupljivan i zamajavan do besmisla i nazad, a zbog čega? Da bi šaka jada i sveštenika imala neke pare i poluge. A ti se ženo snađi i rađaj.

Nisam jedini koji smatra da je jačanje položaja žene, srpski: izjednačavanje, osnovni preduslov eliminacije materijalnog, intelektualnog i duhovnog siromaštva jednog društva. Uporedite sredine u kojima žene samostalno odlučuju o svom zdravlju, rađanju, poslovnim odlukama i uživaju ista prava i zaradu, sa moralnim crnim rupama gde u klozet ne mogu da odu bez dozvole pa imajte petlju kazati da veza ne postoji.

Napisah davno da je prvi korak ozbiljne vlasti pravljenje sigurnih kuća za muškarce. Nasilnik je taj koji mora leteti iz stana, a ne žrtva, pa neka je stan pet puta njegov. Onda suđenje i kako već pravo, poželjno i pravda, nalažu. Molim pravnike/ce da mi pomognu, postoji li bolji korak pre ovog zakona, stvarno ne znam.

U duhu predaka i nazadne (anti)ideologije, Jebalo Ga Ime Mirović odlučio je da u Vojvodini sada traje dan žalosti. Priliči mu ovakav potez, jako je svečan, ritualan, smrtno ozbiljan, gotovo magijski. Muški totalno. Ne ismevam se tuđoj patnji, samo se bojim da su moralna težina, značaj i učinkovitost dana žalosti relikvija prošlih vremena. Opet pozivam pravnike/ce u pomoć – kako ovo rešiti, a da ne bude besmisleno kao sada?

Sinoć me nije mrzelo da biciklom posle ponoći obiđem grad i proverim koliko i kako žalimo žrtve iz Žitišta. Muzike stvarno nema u lokalima, a ostalo? Ostalo je jedino što nam je ostalo – briga za sebe i svoje. Subota kao i svaka druga. Selfi veče. Na Keju žrtava Racije bilo je nekoliko hiljada mladih ljudi, napisah da će skraćeno radno vreme kafana samo preseliti ljude. Njih ne zanima dan žalosti, njih ne zanimaju građanski protesti, bojim se i da retko glasaju.

“A za koga?”, pitali bi me bez da znam šta da im kažem, jer na proteste ne idu.

Znaš Ti Zašto

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.