Otvoreno pismo Srpskoj naprednoj stranci, kao de fakto vladajućoj srpskoj sili, s posebnim insinuiranjem na njenog drugog-prvog čoveka Aleksandra Ratka Vučića, ministarku energetike Zoranu Ribu Mihajlović i mog favorita među bednima, gradonačelnika Novog Sada i molekularno nebitnog stranačkog šrafića Милоша Вучевића:

Nepoštovani,

Kucam ovo, a ruka mi drhti od tuge i bola….reče uskoro počivši Pantelija Topalović, a na šta se nadovezujem delfin stilom – jer u tim drhtavim, kostobolnim pipcima od mesa držim svoj račun za električnu energiju. Bog mi je zdravlje dao krajnje selektvino, na očima i centru za računske radnje štedeo nije, i tu mu hvala, pa stojim u čudu buljeći u komad precenjog, sasvim nepotrebno štampanog papira, na kom stoji da sam dužan 28 vekni belog hleba cirka.

Moje čudo je bilo, ako ćemo iskreno – dvostruko. Prvo, sistematičnom kontrolom potrošnje, paljenjem tajmera na svakom uređaju koji ga ima te kupovinom crnog flora za avangardne ambicije mog želuca, uspeo sam volšebno da se preselim u Zelenu zonu tarifnog stanovanja. U tom virtuelnom, ali humanom svetu, blagodareći vašoj milosti, redovno srećem samačke penzionere, dalaj lamu, Anu Frank, Sidartu i Robinzona Krusoa, kada uz neobavezno ćaskanje pokušavamo da odgonetnemo moje drugo čudo(višno) sretenije:

Šta je koji qrac “reprogram duga za električnu energiju”, kako se on nabavlja, u kojim prirodnim pojavama postoji i voli li neobavezan flert ?

Ako me sećanje ne vara, opomenu pred isključenje, ah, to krajnje neblefersko upozorenje u obliku pretnje, dobijam kad god se približim jednom promilu duga vlasnika dedinjskih zamkova, a pošto sam u mraku već proveo jedan vikend svog Života, zanima me, a verujem i sve Vojvođane/ke, kako se dospeva na povlašćenu listu “reprogramera” ? Vidim da se pominje i ukidanje dela duga, kamata, uz ekstra nijansu teškog petinga po glavama odabranih, pa me je Ana zamolila da prenesem pitanje direktno vama, jer joj ponestaje voštanih sveća.

A Švabe ni da čuju!

Dalje, prenesite pozdrave ministru telekomunikacija Rasimu Ljajiću, inače čoveku sasvim pristojnom, znam ga, i podsetite ga da je pretplata na fiksni telefon od 500 dinara cca. ravna krađi lilihipa sa prodajnog štanda osoba sa mentalnim invaliditetom. Šta ću, grešan kakav jesam, imam podosta dobrih prijatelja koji plivaju u inženjersko-telekom. vodama i raspolažem materijalnim dokazima da je pretplata fiksne telefonije u 21. veku zapravo incestoidni, bizarno-groteskni potomak iz ilegalnog braka vazdušarine i odžačarine, kog bi SNS mogla da prikazuje u cirkusu za dobre pare.

Srpski: pretplata za RTS je u poređenju s “ovim” najblaže rečeno – opravdana, pa sve da nemam TV jedanaest puta, a telefon imam i jednako ga ne koristim. Srećom pa znate da ima ljudi kojima trebaju “parice” i slobodna linija za internet….govnari lopovski, nesposobni i, što da ne – ružni, oni poslednji…!

Ne znam koliko dugo planirate da nas koljete u džep, pojam i anus ali znajte da se kritična masa gneva ozbiljno gomila, posebice u takozvanoj Autonomnoj pokrajini Vojvodini, koja je toliko integralno i sveobuhvatno srpska, da se njoj prepušta čast redovnog izmirivanja obaveza potrošača Svega I Svačega, a za šta redovno dobijamo uverenja da Neko to Tamo vidi Sve.

I, naravno, dijamantske garancije da je to i jedino TO pravi put, u budućnost svetliju od kose mistarke Mihajlović i guvernerke Tabaković zajedno.

I nikom ništa!

Za kraj, darežljivi gradonačelniče Милоше Вучевићу, Vas izričito umoljavam da prenesete moje tople pozdrave laureatu Februarske nagrade ove nakaze od grada, doktoru Đorđu Petroviću (SPS), koji na najboji način dekonstruiše moje strahove i nadanja.

Čovek koji radi na Klinici za stomatologiju, predaje na medicinskom faksu, predsedava kadrovskom komisijom gradske Skupštine, član je UO Instituta za ratarstvo te direktor Filijale Republičkog fodna za zdravstveno osiguranje južnobačkog okruga, zaslužuje ne samo moje divljenje i jedno od dva najvrednija gradska priznanja, već je sav sazdan od malih svetionika, Svitaca Karaktera I Duše koji nam imaju pokazati šta je u ovom društvu dobro, a šta loše. Kako se živi, a kako ne.

Agencija za borbu protiv korupcije, vladino telo kog je ova stvorila da bi ga ignorisala još za vakta vaših džiberskih prethodnika, tvrdi da ovaj privredno-moralni vizionar mesečno dobija najmanje 390.000 dinara, na ime poslova koje ziher obavlja predanošću Đepeta zatočenog u kazamat zle kraljice termita.

Ne znam, doduše, u kojoj je tarifnoj grupi, a ne mogu ni da ga pitam. Garant je na moru… onom nedunavskom. Neka, odmor krepi, radilo se. A i ta statua što ste mu dali je teška k’o tuč, breme za ruke, a bogami i dušu.

Treba to nositi…

Znaš ti zašto

I