Onomad kada je DOS pobedio u Novom Sadu, jedna ulica na Limanu, baš kod mene, dobila je njegovo ime.

Iskreno, nisam znao kako da reagujem. Prvo mi je bilo simpatično, ne samo zbog svega lepog što Lenon predstavlja i znači. Smatrao sam i smatram da grad čiji radio prvi pusti Bitlse u Jugoslaviji (ovde Bogica može da me ispravi ako grešim, ali zasigurno među prvima) i koji je nekada, nekada, nekadaaaahahaj zaista otelotvorio Džonove ideje mira i ljubavi zaslužuje da jedna njegova ulica ponese to časno ime.

Ako je uz moju zgradu – još bolje.

Tada sam na trenutak pomislio, a s ovim se i danas šalim, da će DOS promeniti ime i mojoj ulici, koja nosi naziv stanovitog hrvatskog liječnika, sveučilišnog profesora i najbližeg Titovog saradnika. Računao sam, ako je već Lenon smenio jednog iskrenog levičara i borca u Španskom građanskom ratu, da će ovaj Hrvat, pa još i Titov, leteti koliko sledeći.

Zagreb je, uostalom, tada uveliko bivao Atinom – bukvalno i preneseno.

U dokolici sam razmišljao: zašto ne bih pokrenuo inicijativu da ovog titohrvata zameni Džimi Hendriks ?! Vi zbilja, ali zbilja ne možete da zamislite koliko bi meni bilo cool, awesome i uberschon reći da živim na ćošku Džona Lenona i Džimija Hendriksa, štaviše, realno sam računao da bi takav Ugao Sveta postao turistička atrakcija.

A onda prođe neko vreme i skapiraš: Lenon ne bi voleo da zbog njega nekome brišu ime s plave ploče.

Zato sam i ćutao kada je Maja Gojković vratila onog borca, šta god ja o Maji mislio. A mislim. To.

Izvinite na pogolemom uvodu, sledi tekst.

Ne znam šta bi Lenon danas radio, kako bi se ponašao i za šta se zalagao. U tim godinama pretpostavljam da bi bio polupokretna vitrina obožavanja, s trofejima iz jednog drugog života koji bi se danas odlično prodavali. Ne bi, doduše, istisnuo Čea s prvog mesta najtiražnijih Pogrešno Tumačenih Simbola ali bi svakako bio uticajan mislilac i objektivno bogat čovek.

Nazovite me cinikom ali moža bi Joko nešto i uradila, u tom poslu kojim se već bavi.

U svakom slučaju, volim da verujem da bi Lenon danas bio, ako ništa drugo, a ono makar Mehanizam Kontrole ljudi koji su se prvo kleli u njegovo ime, da bi malo posle shvatili da je “Imagine” utopija i da se vreme provedeno s ove strane Zemljine kore mora utrošiti isplativije, ponekad i ratobornije.

Pitajte Makartnija i hipike prerasle u ratne jastrebove ako meni ne verujete.

Opet, ko zna, možda bi postao džangrizavi prdonja koji se devedesetih prodao muzičkoj industriji, pa danas žučnim baljezgarenjem po istoj licitira cenu iskupa grehova.

E, to je – nikada nećemo znati.

Znam, ipak, nešto vrednije.

Znam da večno živi u ljudima dobre volje, ljudima koje volim, što mi se uvek, ali uvek drugačije osmehnu kada taj dragi kez prati njegov glas. Jednako znam da nas je izvajao, nas srećne s plemenitim roditeljima, dovoljno dobro da se pred zlom postidimo kao da ga sami činimo. Da su ideje neuništive, a ljudi divni koliko i kvarljivi te da nijedna poganost nije dovoljno moćna da u sebe uvuče osobu okruženu dobrotom.

Ovaj Lenonov dan uglavnom provodim s vama, znanima i neznanima u mislima. Gde ste, kako ste i da li ste danas za jednu njegovu notu bolji ljudi.

Gledam vas, vaše fotografije na ekranu. Pravi mali svet, pogubljen u sopstvenoj dobroti i zbog nje. I ja s vama.

S vremena na vreme se pojave ljudi koji nam kažu da smo svi jedno i da ništa nije vredno patnje, pa te i takve ljude brže bolje – ubijemo. (Bill Hicks)

Za Lenona se ne brinem.

Vas hoću da sačuvam, tako dobre.

S njim u vama.

Znaš ti zašto

I