Opšte mesto glasi da je život na Balkanu jeftiniji nego u ostatku Evrope i da se glave gube neobičnije, ili najprostije moguće. Drugo opšte mesto ističe da je Balkan opasan deo sveta, a treće da nam uvek neko radi o glavi. Neko moćniji, nedodirljiv i neosetljiv na vapaje nas koji ispaštamo ni krivi ni dužni.

To se zove voda. Nekada je pijemo, ko može, nekada se kupamo njome, ko hoće, nekada poginemo od nje, koga potrefi.

Kada smo bili deca, ne sećam se da je neko poginuo od ledenice, što naravno ne znači da smo toga zaista bili pošteđeni. Sa naše, dečije strane, bilo je zabavno skidati ih grudvama, a najveće zadovoljstvo bilo je igrati se sa, pa i lizati najveće ledenice koje su nam bile na dohvat ruke i nismo morali da ih lomimo gađanjem. Dešavalo se da krupne komade u igri zamišljamo kao mač, laser ili ledeni čarobni štapić, sve dok se ne otope, smanje i najvažnije – izgube smrtonosnu probojnost koju imaju u prirodnom stanju. Kada ih toplota ruku zaobli i svede u geometrijski pravilniju, bezopasnu formu, ledenice su gubile privlačnost i završavale u snegu.

Zanimljivo je kako nastaju. Kakvi uslovi moraju da se stvore da bi u istom trenutku temperatura vazduha bila iznad nule Celzijusa, da bi se sneg na krovu otopio, a istovremeno i ispod nule, da bi snežna voda vučena silom gravitacije postala ledeni šiljak. Odgovor je isti kao i na pitanje zašto je leto toplo, a zima hladna, iako je Zemlja na počecima tih doba jednako blizu Suncu tokom svoje rotacije oko matične zvezde. U pitanju je ugao pod kojim svetlost, nosač toplotne energije, pada na određenu površinu. Na kosom krovu Sunčevi zraci stvaraju višu temperaturu nego na drugim površinama, taman toliko da otope sneg, pa se ta voda sledi kada siđe u ravan ispod krova. Tako i naša Zemlja, koja se oko Sunca vrti pod uglom od 23,5 stepena i zimi je najbliža Zvezdi, ali dve polulopte Planete energiju upijaju pod drugačijim uglom i zato našim južnim komšijama sutra počinje leto.

Zakon kaže da se ledenice, kao i sneg, moraju uklanjati ispred sopstvenog poseda. Na Balkanu su pitanja poseda izuzetno osetljiva i zakon se retko poštuje, zbog čega se često ne zna čija je obaveza uklanjanje smrznute vode na određenoj teritoriji. Kazne su drakonske, od pet do sto hiljada dinara, i nikome ne bih savetovao da po ovom pitanju testira fleksibilnost komunalne policije, čak i ako nas boli briga za tuđe zdravlje i život. Što je ovde, priznajmo, postao čest slučaj.

Jednom kada odmerimo teritorije na kojima postoji pretnja od zaleđene vode, skloni smo da problemu pristupimo neodgovorno i po cenu golog života. Današanja kratka šetnja novosadskim naseljem Podbara neprijatno me je iznenadila, jer sam na desetak mesta primetio da se ledenice ni ne pokušavaju ukloniti, već se prostor ispod njih blokira za pešake razapetim trakama. Neko posluša, pa skrene na drum, drugi ne, pa bespotrebno rizikuje da ga ubije kombinacija vodonika i kiseonika.

To je naša realnost danas: sačuvaćemo ljudske živote tako što ćemo pešake usmeriti na klizav kolovoz i moliti se da trezni vozači dozvoljenom brzinom pažljivo voze ispravna vozila sa zimskim gumama. Potpisaćemo kapitulaciju u sukobu sa smrznutom vodom zato što su joj uslovi predaje sasvim prihvatljivi.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.