Pre pola godine oboje smo javno podržali predsedničkog kandidata Sašu Jankovića. Koliko prekosutra, ponovo igra Živku ministarku u Srpskom narodnom pozorištu, a dok sedimo u bašti i krademo miholjsko leto priča mi da je nedodeljivanje nagrada na Sterijinom pozorju bio bezobrazluk i bahatost. “Nije mi jasno zašto su to uradili. Bezobrazne su i kolege koje ih brane, sada će se naljutiti moj dobar prijatelj Haris Pašović, bahato je ponižavati kolege i najstariji festival bez obzira na izbor selekcije. Njima niko ne odgovara, sve je to Miki (Manojlović, prim.aut) lepo sredio. Poniženi su kolege i festival. Ne razumem njegovu bahatost, nije u pitanju Na Drini ćuprija i Kokan Mladenović jer postoji odgovor koji je stupidan do bola – da ukažemo vlasti kako za kulturu nema novaca i predstave su takve. Ma nemoj, boli vlast…” govori mi prvakinja drame SNP-a Lidija Stevanović, tiho ali jako. Ne usteže se dok priča, povremeno mi kaže nešto u poverenju, pa to brzo preskočimo. Pitam je kako se oseća, ovde i sada, kaže mi: “Dobar. Trojka”.

Trojka?

Zato što su petice davno postojale u školi i u životu, a sada sam tako… Kada me neko pita kako sam kažem „dobro sam“, ili „dobro je“.

Zašto ste ironični?

(smeh) To je moj stav. Bolje je biti ironičan, nego sarkastičan ili ciničan. To su mehanizmi odbrane. Ko može da se voza na ironiji, neka radi to.

Živimo li u društvu gde je to obavezno, ljudi se boje da opet ne ispadnu budale i forsiraju ironičnu mudrost?

Neki slojevi društva pokušavaju da budu jako pametni, pa se izblamiraju. Da bi čovek bio ciničan i ironičan morao bi puno da zna i ima jasan stav o svemu, a ne da se brani od nečega. A ono što si me prvo pitao, naravno da nisam dobro glede 20 godina unazad. Bilo je par godinica entuzijazma i poleta, to sam osetila i u SNP-u, 2001, 2002, 2003. Tu postoji veliki problem, pre svega novaca, a drugo što ne postoji sistem. Nije uređeno ništa.

Ta čuvena reč „sistem“.

Ne volim je, možeš je iseći. U našem pozorištu ima fenomenalnih glumaca, sposobnih kompozitora, plesača, muzičara ali nama se dobre predstave dešavaju nasumično. Da postoji sistem, da imamo određenu količinu novaca, pa da direktori drame, baleta i opere planiraju do pet godina unapred, a kod nas se planira od meseca do meseca. Drugo, upravnici se menjaju svako malo, znamo zašto, po pravilu se menjaju i direktori sektora. Žao mi je što 35 godina, koliko radim ovaj posao, ništa se menja. Tapkamo u mestu.

Niste prva osoba koja mi je rekla da je dobra predstava u SNP-u incident?

Budi siguran da je tako.

Da li vas žacne kada vidite pune sale na nižerazrednim zabavnim predstavama?

Naravno. Neću da opravdavam narod koji bi da se smeje, a može se smejati na drugi način. Ništa tu nije smešno, to su grimase i kreveljenje, i u muzici je tako. To je plitko, populistički, neki reditelji, veliki, čak u okviru predstave stave jedan deo da malo ublaže, da to narod bolje primi, tek je to zlo. A opet, kako ja moju koleginicu ili kolegu da ubedim i pitam zašto to radiš, kada će mi navesti deset razloga. Ima nas raznih.

Karikatura: Hugo Nemet 

Šta nam se dešava? Neće biti da je predsednik Srbije kriv zato što smo ovakvi kakvi smo?

Takvi smo, što je Pekić rekao u Zlatnom runu, Srbi nisu narod već naročito stanje duha. Volim tu rečenicu, sve je rekao, i naravno ne samo Srbi, nego narodi na Balkanu.

Opet, nije on kriv što smo oholi jedni prema drugima, prosti, prljavi i nasilni?

Mi smo krivi. On kao predsednik nastavlja prethodnu vlast, koju nadopuni genijalnim idejama. Bez obzira na moje iskustvo iz užasnih devedesetih, u promenama, malo sam umorna ali uvek spremna na pobunu. Ali za revoluciju treba koncept, ozbiljno se spremati, povesti, ne dešava se tek tako.

Nas dvoje smo kao javne, nestranačke ličnosti pre pola godine stavili imena na „Proglas 81“ Vojvođanskog kluba, u kom 81 Vojvođana/ki podržava predsedničkog kandidata Sašu Jankovića. Da li se kajete?

Ne kajem se, i dalje zastupam te stavove. I dalje ću biti na toj liniji i držaču se bez obzira na komentare.

Da li vas je razočarao?

Ne. Nije još stigao da me očara.

Nisam zadovoljan njegovim učinkom, nekim ljudima kojima se okružio i na momente bolnim amaterizmom Pokreta slobodnih građana.

Nisam ni ja ali to je jedino suvislo bilo u aprilu, da se okupimo oko njega, a mogli smo da ćutimo, pijemo kaficu kod kuće i na Fejsbuku pljujemo vlast. Do sada nisam imala problema zbog toga, ne znam, zavisi ko bude sledeći upravnik, mada kod nas u pozorištu neko dobije packe, neko ne. Neću se uzbuditi ako me diraju jer znam da se branim.

Preuzeli ste odgovornost za svoj život, a zašto vaš kolege/nice ćute, čast izuzecima?

Neku su glumci jasno politički opredeljeni i to je njihova stvar. Kolege s kojima se intimno družim misle isto kao ja, a zašto ne odlaze na tribine i govore javno, ne znam, mislim da je velika skepsa u pitanju. Možda je tu i doza straha, nekima je i dosadilo.

Ali to je život, kako može da im dosadi?

Oni ne shvataju to kao život. Nisu apolitični, oni ne shvataju da su povezivanje u društvo i odlasci na tribine jako važni. To se odnosi i na profesore i lekare. Privatno, ljudi su ili umorni, ili skeptični, ili čekaju da neko povuče. Zašto spavaju ljudi od 25 do 40, osim studenata koji su izašli na ulicu? Citiram kolegu koji ima 27 godina: „Ne interesuje me, svi su isti, ništa se neće promeniti, ne želim da glasam.“ Njemu je dobro?! 27 godina?! Onda ništa.

Da li vas ohrabruje novosadsko stolovanje evropskom kulturom 2021?

Ne. Dala sam jedan intervju za RTV pre tri godine tim povodom i imala sam potpuni blackout.

Radoslav Milenković mi je rekao „zašto svaka godina ne bude godina kulture?“

Rale je apsolutno u pravu. Hajde svakog proleća da kažemo „ovo je godina kulture“, pa da se prebrojimo – koliko novaca ide za kulturu? On je moj odličan drug, klasić, stojim iza svega što je rekao na televiziji.

Da se vratimo na EPK, insistiram, očekivao bih da ste malo euforični, imaćemo projekte, novce…

Ne verujem da će išta da se pomeri. Znaš šta se pomerilo? Ružna garaža ispred SNP-a, počeli su da se raspadaju baneri, sada su tu zalepili „Novi Sad 2021“, bar je to kulturno. Taj intervju kada sam dala, baš tada je onaj fašista uzeo našu Tribinu mladih, pa je otišao u Evropu da prezentuje šta će biti. Pa je smenjen, došao ovaj drugi, kod nas je turbulentno ali nema progresa.

Glumite Živku ministarku i Danicu Čvorović, kakve su to žene?

Primitivne, žene iz naroda koje polude u jednom trenutku. Danica iz Balkanskog špijuna, ona će za muža ubiti. Potpuno odana i požrtvovana. A Živka je budala, Nušić je nju tako i napisao. Zato i završi kako završi, sa malom nadom da će se vratiti, kao što se ovde vraćaju. Velika je to tema, o odnosu žena-muškarac, o patrijarhatu u Srbiji, kako se žene bore za svoj stav. Moja drugarica Gordana Čomić je tu jako angažovana, divna i elokventna, ali su je ovi smenili u Banovini.

Zato što je gospođa Čomić pre svega naučnica, tek onda političarka. Navijao sam da bude premijerka svojevremeno i zgražavao se zato što je DS preskače, pride, ne mislim da su je zaobilazili zato što je žena, već zato što ima principe političke borbe kakve demokrate očigledno ne žele.

Postoji jedan moj drug političar iz Novog Sada kome ne trebaju pametni u partiji, zove se Nenad Čanak. On je najpametniji i zato je tamo gde jeste. Ostali su u partiji samo njegovi replikanti.

Žene koje ste glumili su ipak „lavice“, bore se, šta god mi mislili o Danici i Živki?

Da, one su i ostrašćene. Iznenada im se desi nešto i one prate, jedna muža, a druga se poistovećuje sa vlašću. Ona je išamarana, samo joj nešto traže, ona obećava, a stalo joj je za kočije i da se dobro obuče u Parizu, kao što radi naša gospođa na vlasti.

Foto: Srđan Đurić/snp.org.rs

Zašto više nikoga ne čudi kada radikalni desničari drže predavanja u Matici srpskoj?

Nisam očekivala fašizam u Matici. Godinama poznajem sadašnjeg direktora Dragana Stanića, korektan je. Da li je to njegov propust ili je namerno uradio, ako je drugo onda ne sme da bude u Matici.

Pokušao je javno da se opravda u „Danasu“ i to je bilo tužno čitati.

Pročitala sam jer ga poznajem, jadni su mu argumenti. Bolje da je zaćutao. „Matica je otvorena za sve“. Ma nemoj! Ako si zvao fašistu, svaka ti čast, onda zovi komunističkog lidera iz Francuske ili uglednog svetskog levičara. Nemoj se braniti istorijatom Matice nego lepo javno reci ko ga je doveo i čemu to.

Kako vam u tom kontekstu izgleda Deklaracija o opstanku srpske nacije?

Srbi imaju veliki kompleks, Srpkinja sam pa mogu da kažem. Jako smo ugroženi jer smo iskompleksirani, možda zato gubimo bitke vekovima, izgubimo pa proglasimo pobedu. Zašto Vučić i Dodik to rade, pa tako je počelo devedesetih?! Ta bolest je opet napala političare. Šta time dobijaju? Glasače?! Hoće li da glasaju ovi što su na traktoru došli, zarad poena, i to može biti jako opasno, a napolju glume evropejce. Licemerno i ogavno, providno je. A sada da te pitam, zašto je više onih koji to providno ne vide, nego onih koji vide?

Ponoviću: nije predsednik kriv zato što smo nevaspitani, neobrazovani i bezobrazni.

A možda malo učenjem i praćenjem stvari da se popravimo. Moraš biti obavešten, da znaš šta se dešava. Da znaš zašto je komšija sekirom ubio snajku.

Što me dovodi do glumice Jovane Balašević. Maltretirali su je zato što je ćerka najpoznatijeg Novosađana, a u komentarima smo dobili „imaš bogatog oca, šta si očekivala, a šta mi imamo“ i „ti si ionako netalentovana glumica“.

Ovo poslednje je nisko. Nisu je ni gledali. Prva sam bila da se primi, prelepa je, nema utakmica u nogama, niko od nas nije imao, pusti je na scenu da radi. Video si kada je Đoka na štrafti dao intervju, pa su Bebu (Jelenu Balašević, prim.aut) i njega maltretirali ispred kuće u Jovana Cvijića. To je potresno. Dobro je što je to uradio, taj trag će ostati. Da se naježiš, mi smo u komšiluku i oni su kao zarobljenici. Ispred su auta slovenačkih tablica i oni prže. To je naš Đorđe Balašević koji je mogao da živi gde hoće i živi gde mu je deda živeo.

On je u kućnom egzilu?

Tako je, samo ima normalan zid. Šta mi imamo u Vojvodini i Novom Sadu? Miru Banjac, koja puni 87, Đoku, imali smo Miku Antića, braću Grbić i par fudbalera iz Voše. Na deset prstiju možš da izbrojiš ljude koji su iz Vojvodine nešto predstavili svetu.

Da li je došlo vreme da prestanemo vikati „gde su naši novci“ i da vojvođanski identitet gradimo stvaralaštvom, jer iskreno, povraća mi se kada vidim salaše, đermove i lažnu multikulturalnost koja se ogleda u tome da smo svakoj etničkoj grupi omogućili da ih terorišu moćnici istog etniciteta?

Polovično se slažem. Da bi iznedrio umetnika i sportistu treba ti novac. Nisam zastupnik Nešine politike, koju je sam upropastio, ali pogledaj kolko novaca ide u Narodno pozorište, koliko ide u Beograd? Da bi se održao kontinuitet kulture i umetnosti, da bi se iznedrila imena mora se ulagati.

Da li su Jovana i Beba Balašević žrtve nasilja?

Kako da ne. Jovana kaže da je to doživljavala u školi, u pubertetu, i progovorila je sada, kao i Beba. Mislim da žene kasno reaguju na nasilje i moraju da zakucaju na prava vrata, a to nisu mediji. Komentatori o kojima pričaš bi verovatno njoj isto to uradili. Ona ima dvoje dece, možda će i njih maltretirati, a kako naći odbranu kada to ne mogu ni društvo, ni ona. Koja su to vrata gde treba da se zakuca? Nedovoljno je to izbaciti u medije, daj da se nađe rešenje, to je veliki problem. Da žene budu hrabrije, da bude eksplicitno, da se zna ko i šta, navedi nasilnikovog mamu i tatu kao što je on tvoje. Potresno je. Moji dragi Novosađani, a ispod toga stoji da su to neke komšije koje nisu sa Salajke i smeta im što Đoka peva „tamo“.

Recimo to glasno, zato što „peva ustašama“?

Idiotski, peva baš ustašama koje ga šest puta vraćaju na scenu. Niste ni bili tamo i bojite se da odete na more. Ja se ne bojim.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.