Do sada sam primio dovoljan broj upozorenja i preporuka dobronamernih čitalaca koji me savetuju da se izražavam “prostije”. Vele da me ne razumeju oni kojima su pisma i molbe upućeni te da bih tekstove morao svesti na svima razumljiv diskurs, a koji bi imao jasno opisati moje ideje, ambicije i nadanja.

Može.

Čitam na 021.rs na šta liči poslednji stadijum ponižavanja Vojvodine i sve vreme bezuspešno pokušavam da odgovorim slezinu od ideje da igra valcer sa štitnom žlezdom. Pazite molim vas ovo:

“Prema nacrtu novog Statuta, zastava AP Vojvodine jeste tradicionalna trobojka s horizontalnim poljima istih visina, crvene plave i bele boje, umesto aktuelne čije je srednje plavo polje, koje u sredini ima i tri žute zvezdice, znatno šire od crvenog i belog. I dosadašnji grb AP Vojvodine, kao još jedan od simbola pokrajine, trebalo bi da bude zamenjen tradicionalnim grbom iz 1848. godine, sa crvenim štitom na kojem je srebrni krst između četiri zlatna ocila”

Možda sam sisao vesla i lizao čamac u snu ali ako ovo nisu obeležja Republike Srbije, onda Klaudio Kaniđa nije narkoman.

Još me više uvesele navodi tipa “Pokrajina može zatražiti, proslediti, umoliti, dobiti, ponizno izmošničariti…” šta god već po definiciji pripada modernim pokrajinama u civilizovanom svetu, a što smo nekada mašala i imali. Sve ovo ne bi delovalo toliko nadrealno i jadno da ne postoji Praktično Iskustvo, tzv. Život, koji je građanima/kama Vojvodine u 346.329 primera na kvadrat pokazao da i najveća prava i obećanja Centrale na papiru, u zbilji vrede koliko i meni gola, napaljena himera Monike Beluči i Kejt Blanšet nakon što sam zgutao pola bočice “prozaka”.

E, tako mi deluju i Vojvođani/ke sami po sebi: sve smo se naložili 200 Km/h da uradimo ovo ili ono za naše dobro, jako smo pametni, euforični i spremni Za Sve, ali veseljko nam i dalje stoji u stavu “voljno-ostav-dva”. E, kad qrc zabole qrc – to je pravi opis Stanja Duha u Vojvodini.

Nego, šta ja, I.M, dužio pušku M-70 AB Vojske Jugoslavije serijski broj 355740, želim u životu.

U Vojvodini!

Vojvodina koju želim uživa Istinsku, realnu & opipljivu autonomiju unutar Republike Srbije, kao jedinstvena Evropska (EU) i svetska regija (UN/ESCO/ICEF), čija su osnovna svetanazorna načela i The Way Of Life oivičeni čovekoljubljem, prosvećenošču i širinom duha.

Da imamo zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast. Ćao, zdravo i aufiderzen. Reći ćete, “čekaj sinak, pa to su The Elementi Državnosti”, a ja ću odgovoriti da me iskonski zabole qrc Šta Je To, jer me, pod jedan, jebeno ne zanima, a pod dva, To ne posmatram kao mogućnost da se otcepljujem i pricepljujem od Ovih i/li Onima kad mi Košava digne što je “prozak” spustio, već kao jebenu garanciju da ćemo moji najmiliji i ja živeti kako mislimo da zaslužujemo.

Na pokrajinskim i lokalnim izborima glasa se za kandidata, a ne listu. Preletanje u drugu stranku automatski oduzima mandat političaru. Nema The Vožda, već Program Stranke, Ideologija (“…šta to beše ljubav…”) i osoba koja je na lokalu/MZ zadužena da ga/ih sprovede. Ako ne – znam gde živi, porazgovaraćemo…

Hoću da živim u Pokrajini u kojoj su ćirilica i latinica ravnopravna pisma, a svi jezici Konstitutivnih Naroda ravnopravno u upotrebi. U toj pokrajini, Srbi koji ne znaju latinicu i kenjaju kako ne razumeju Hrvatski drže se jednako bednim kao Mađari, Rumuni etc. koji ne znaju srpski. Zašto ? Ako ti treba odgovor, gasi blog, unfriend, block – you know the drill.

Nadam se da nije potrebno navoditi da je svako živo biće, što uključuje floru i faunu, ravnopravno po svakoj osnovi. Ista prava – ista odgovornost. Što me dovodi do…

LGBT populacije, kojoj će biti omoguća jednaka prava kao i heteroseksualnim parovima. Znam šta mislite i neka ih, neka usvajaju decu. Zašto ? Da li ste ikada bili u prihvatilištima ? Niste ? E jebiga, idite u neko od njih, poželjno na Kosovu ili u BiH a ne “Dečje Selo” u Sremskoj Kamenici, koje je “Diznilend” u poređenju s tamošnjim, pa ako i dalje mislite da je toj deci bolje Tamo nego u domu istopolnih & krivično negonjenih roditelja, onda neka je i vama, i vašem mramornom srcu, i toj nesrećnoj deci bog u pomoći.

Pedere i lezbejke prave i podižu hetero parovi, ili vam je taj očnoizbijajući podatak promakao.

U toj Vojvodini društvo je istinski sekularizovano, crkva plaća porez, ne smara ateiste, a ateisti ne pljuju tuđa verska osećanja. Zidaju se barokne, a ne vizantijske pravoslavne crkve, zato što je sedlo za konja, a ne kravu. Veronauke nema u školama, već u crkvama i besplatna je. Znam, jebeno je ustati nedeljom ali ne samo zato što imaju dobar kadar, već “tog dana, posebno u crkvi, ne teče zemaljsko već nebesko vreme” (citat sveštenika).

Ispred institucija Države, Pokrajine i opština stoje tri zastave, za svaki Organ po jedna. Vojvodina u kojoj želim da živim je temeljno decentralizovana i žitelji Tavankuta ne moraju ići u Suboticu ili Novi Sad po svako administrativno sranje, lične karte, dozvole za ovo ili ono, već samo na fakultet i ukoliko su teško bolesni. Imaju svoja pozorišta, bioskope i galerije. Osobe odgovorne za njihove probleme ne sede u Novom Sadu, nego Tavankutu, koji raspolaže svojom imovinom, budžetom, pravom da sklapa i jebene inostrane ugovore, uzima samostalno kredite, polaže imovinu zarad nižih kamata i pravi dilove s investitorima & projektima, otvara svoje štandove na “Ekspu” dao bog i za svaku odluku mu je dovoljna podrška građana/ki Tavankuta, a ne faking Novog Sada jer, guess what – Novosađani/ke prokleto ne žive tamo.

Ekonomiju bih želeo da vodimo resursno, a ne tržišno, s ljudima, florom, faunom, vazduhom, vodom, zemljom i Zemljinim resursima kao najvećim i pod mus samoodrživim kapitalom.

Centranla vlast i kasa dobijaju šta je dogovoreno i kada je dogovoreno. Mi sranja nikada pravili nismo.

Znaš ti zašto!

I