Sleglo se.

Kreativni bunt u formi javnog časa muzike i etike “Muzika za buđenje” nije mi pokazao ništa što već nisam znao. Moja apsolutna neiznenađenost je ujedno i jedina gorka pilula koju sam tim povodom progutao.

Čestitam nam! Sve po zamisli – masa pristojna, policija korektna, ton u štimu, đubre u kanti, pikavce smo bacali gde smo stigli ali dobro, i moje molbe imaju empirijske granice.

Prijatelj koji se razume u materiju mi danas reče da je ovo prvi ozbiljan novosadski građanski protest u poslednjih deset godina, možda je u pravu, možda nije, ali ona kristalizacija društva i karaktera uveliko traje i drago mi je da sada ziher znam na koga mogu da računam kada… neko makar i pomisli da me uskrati za ono što mi zakonom i zdravim razumom pripada. Za koga sam sumjao da će doći – došao/la je, uradio/la šta očekivah, i sve u tom Žanru Poražene Manjine.

Isto važi za (ne)okupljene na Trgu, tu sam ako zagusti, bez šale.

Krajnje sebično s moje strane – osećaj kada nekome makar pokušaš da pomogneš je blagotvoran.

Nemam pojma koliko nas je bilo na druženju ali kapiram da uopšte nije novosadski dva sata stojati na jednom mestu. Utisak odziva relativizovan je stalnim promenama sastava, a i bilo je tzv. hladno, mrak, vlaga, pesme koji ne volimo svi, groznica petka, rindflajš kom ističe rok upotrebe as we sing…

Budite mirni. Eventualna gorčina između redova nije ni nova, ni moja, već naše Čedo, zdravo i jako. Odlično sam bio raspoložen i zadovoljan odzivom, proveo se kao zmaj, malo li je na ovu apatiju i čemer ?!, a to što smo svi nazirali šta će se dogoditi, pa potvrdili strahove, je samo direktan način da se kaže “car je go”.

Da znate i ovo: imali smo i leđa, ona fizička. Zvali su me dobri ljudi, iskusni na ulici, pitali Šta Treba u najboljem maniru klana Čvorovića. Znam da vas sad ultra zanima ko i šta dragi Novosađani/ke, pa nemojte trošiti vreme pitajući me.

Sledeći put, a osećam da će ga biti, predlažem da se posvetimo gorućim problemima:

Zašto su neki od nas nosili gitare na leđima, a ne u rukama ? Zašto nam treba plej-lista i komanda šta bi ko svirao i pevao ? Što mene, glupog basistu koji s kolegama novinarima brani seminarsku temu Zvučnosti pada Drveta u šumi, pitate šta i kako ? Gde ste bubnjari, mislim da u NS ima više od jednog doboša ? A reperi, komičari, pesnici….poziv je važio i za vas ?

Razloga za preteranu brigu ipak nema. Rekoh nezvanično, ako sam ja, organizacioni bogalj i autista, uspeo uz pomoć Ivana Korać da nas makar na dva sata okupim i pobrojim, to znači da smo kao društvo otišli u tri lepe (znani, akutni poraz) i da su čuda moguća (ohrabrujuća infekcija nade).

Što se tiče komentara Nezainteresovanih, mogu im ponuditi sledeće činjenice:

1. Anonimne stavove & mišljenja ostavite za kajron “Farme”, jer vas pristojan svet nikada i nigde neće uvažiti, niti uzeti za ozbiljno. Vaše ime i prezime u javnom prostoru, a to internet jeste, prave razliku između dokonog hejta i građanske hrabrosti.

2. Ovaj protest je bio nestranački vapaj građana/ki na OPŠTE LUDILO u kom živimo, a gde podmazani likovi krvavih ruku vode kolo. Ne znam koji deo moje rečenice “kap koja je prelila bure” niste shvatili.

3. Igor Mihaljević i njegov bend High-Low nisu ostali bez instrumenata. Svirali smo 50 metara dalje i išla nas je Državna Tombola to veče, konkretno, osvojio sam premiju Zadržavanja mog bejsa, pojačala i prateće opreme, s plaćenim PDV-om. Da li ovaj pokušaj izazivanja empatijskih kontrakcija ima efekta, ili da sve batalim, jer ćete biti jači i sigurniji u sebe ako vas za par dana hladnog srca budem gledao kako vam…. sila i/li većina radi nešto šta ja ne bih voleo meni da rade ?

4. Što se stanovnika novosadske “zone provoda” tiče, ponavljam: saosećam s bolom i nepravdom zbog buke i računajte na mene kada GRADU NOVOM SADU i REPUBLICI SRBIJI budete izložili vaše probleme, koji fakat moraju da se reše. Verovali ili ne, u ovome smo zajedno. Zapravo, u svemu smo zajedno, i ja hoću da spavam mirno, a to što je nekima od vas cool da muzičari, ergo – najbednija karika u lancu uznemiravanja, nadrljaju više nego Grad i gazde lokala (pravna/fizička lica koja uređuju ovu oblast, pa mi sviramo kako nam kažu) je samo nova potvrda naše nemogućnosti da vizuru sveta izmestimo iz virtuelne kacige ličnog i samo ličnog blagostanja (vidi pod 3).

5. Gradu Novom Sadu i policiji poručujem da su se osramotili za dva života. Danima ćutite, predlažete da se oprema trajno oduzme (?!), i nemate pojma (Grad) kako da pomirite interese stanara, vlasnika lokala i muzičara. Za potonje garantujem da neće, i ne mogu sve i da hoće, činiti probleme u naporima da se pronađe rešenje koje odgovara svima.

Strašno sam ponosan na znane i neznane koji su u petak pokazali da smo jedno.

Ako se naši zahteve ne ispune, spreman sam da sledeći put nastupimo “na struju”. Otvoreno, zatvoreno, jedan bend, sto bendova… spreman sam na dogovor, pod uslovom da postoje i drugi zainteresovani. Iskreno, ako ćete mi preko Fb slati poruke šta mislite da treba učiniti, pašćete mi u očima.

Pošaljite vi meni pismo tipa “e, matori, ja uradio ovo ili ono, zvao ovog, onu, platio, sredio, namestio…” pa ćemo pričati srpskim kog razumem.

Ako me razumete…

Znaš ti zašto

I

(autor ima stalan posao, dva aktivna benda, blog, dve knjige u pripremi, FRP session, jedno i po koleno i sasvim dovoljno vremena da uradi šta god treba da ne bi više živeli kao logoraši u rođenom gradu)