Grupa Novosađana odbranila je čast i ugled Novog Sada u noći između ponedeljka i utorka, kada su u porti Nikolajevske crkve izgazili članove zagrebačkog &TD Teatra. Osnaženi blagotvornim dejstvom zdanja Matice srpske u neposrednoj blizini, doma modernog klero-faša, te samog hrama čiju su portu osveštali prljavom krvlju, srpski vitezovi neutvrđenog etniciteta i zasluženi ambasadori Novog Sada bili su primorani na primenu sile zbog osnovane sumnje da su žrtve počinile krivično delo bivanjem Hrvatom.

U trenutku nastanka teksta sva se diplomatska sila upregla ne bi li omalovažila i unizila ovaj svečani čin. Kao i uvek u ovakvim i sličnim izlivanjima Hristove ljubavi, hrvatska se i srpska vrhuška uporno trudi objasniti da su to, eto, nesrećni izuzeci & pojedinci i njima je nemerljivo žao što se to dogodilo i daće sve od sebe da se takav manifest gostoprimstva više nikada ne ponovi.

I svi ćemo biti deklarativno dobrodošli u Novom Sadu, Splitu, Jagodini i Zadru, do te mere da će osiguravajuća društva promeniti polise samo zbog balkanskih nedoraslih plemena.

“Kuda putujete i koliko ostajete, prosim?

– Novi Sad, deset dana.

“Da li ste možda član kazališne trupe ili glazbenik? Hoću pitat, da li je vaša osobna hrvatština uočljiva drugim ljudima?”

– Da, jesam, odnosno je.

“Jasno. Vaša polisa pokriva jedan izolovan & usamljen slučaj mržnje nasiljem, tri skandalozne uvrede nestašnih ali čestitih momaka u žaru mladosti i set zimskih pneumatika za automobil – dar neukroćene mladosti kojoj je ničim izazvano uskraćen odgoj.”

###

Problem sa ritualnim izvinjenjima i izlivima pristojnosti ove vrste je u svemu što isti ti ljudi rade preostala 364 dana u godini. I Jedan i Drugi će hraniti zveri u nama i ohrabivati nas na zločin, pa kada se on neumitno i dogodi, u Novom Sadu ili Zadru – svejedno, onda će nas uveravati da je u pitanju mala grupa divljaka na nivou statističke greške.

To je čista laž i zato je ovaj gnusan napad dobra stvar – on je, ako ništa drugo, istinit. Novi Sad je grad kulture otprilike koliko je Jozef Mengele bio lekar. Da, on jeste bio talentovan, da, imao je pravu diplomu, da, zaista se bavio medicinom, da, bio je vrlo iskusan i sposoban u tom poslu, ali nemojmo zanemariti ono najvažnije – Mengele je svojim postupcima izgubio moralno pravo da ga se naziva lekarem. Tako i Novi Sad – on je sav kulturan na papiru, ima i ustanove, i ljude, i neku istoriju, i neka dostignuća, ali ti na Limanu 3 svejedno osvane stan prepun izlivenih govana, ili ti prebiju gosta iz Hrvatske. Jer Albanci ni ne dolaze u većem broju.  

foto: Oradio.rs

Zapravo, Novi Sad je toliko napredovao unazad, da čovek ovde može dobiti batine na pravdi boga, a da uopšte nije Hrvat. Recimo, može biti vozač. Ima tome preko deset godina, ako se ne varam, od kada su prepošteni novosadski vozači počeli da obeležavaju “svoja” parking mesta plastičnim balonima za vodu. Dvojica se tako potukla, u po bela dana, zbog rata oko parking mesta, a kog je prisvojio vlasnik balona jer živi pored. U nedostatku tuđe nekretnine, taj balon je postao novo vekovno ognjište i domaćin taj pedalj javne površine brani kao svoju dedovinu, što po njemu javni parking i jeste.

I sad – ako pošten domaćin krvlju brani svoju javnu površinu, šta drugo da uradi cvet srpstva nego da polomi Hrvate u porti svog hrama? S druge strane, advokat ovih brabonjaka može da se pozove na ključni dokaz srpske spravnosti i čistote, a to je da su utepani Hrvati akteri Synergy World Theater Festival-a, u čijem je fokusu ove godine bila ugroženost žena.

Realno, batine su dobili samo muškarci i Novi Sad je razumeo poruku festivala “Sinergija”. Štaviše, možda su kriminalci različlitih etnosa i konfesije, onda je sinergijski efekat po Hrvate potpun.

Ima li ovaj tekst pouku?

Ne striktno. Ovo sa Hrvatima je samo naznaka da se novosadska i srpska katastrofa odvijaju po planu, dakle nadole, progresivno. Možda je momenat da se prisetimo Kurala, kao istinski najvišeg dometa novosadaske urbane scene i kulture u tzv. gradu uopšte. Ovaj tekst je, dakle, više uputstvo za palijativnu negu umiruće Republike i shodno Grada, sudeći prema izvesnim društvenim pokazateljima koji čak i nisu u vezi sa Hrvatima, ali Hrvati zbog njih češće dobijaju batine.

Recimo, papci sa plastičnim balonima su dobili logičan evolutivni nastavak. Vidi ih čovek jednom, pa deset puta, i onda stoti put odluči da unapredi sistem. Možda ste je i vi gledali na video-klipu, gospođa je u strogom centru rešila telom da brani prazno parking mesto, ispravno računajući da je ljudsko biće kvalitetniji i zakonski valjaniji čuvar parkinga od plastične boce. Druga je sasvim stvar što je to i budalasto, i opasno, i obaška zabranjeno, ali njoj je već neko hiljadu puta rekao “pa šta” za mnogo ozbiljnije prekršaje i ko sada njoj da kaže da je čuvanje parkinga telom kretenski?!

Ima i dalje. Oh, i te kako ima.

Još jedan evolutivni skok nananiže gledamo ama svaki božiji dan, u situacijama kada neko od roditelja podigne malo dete da se lepo, kao rasno govedo, isere i popiša na javnoj površini, recimo trgu, jer svi znamo da bi novosadski konobari u stopetnaest kafana okolo totalno i u 100% slučajeva decidno odbili majku ili oca sa pritisnutim detetom.

Taman smo došli negde do polovine uspeha sa vlasnicima pasa, kada se homo-srbenids spustio ispod kera na lestvici pristojnosti i sada niko čak ni nema volje da ih opominje i kudi. Nosači maloletnih javnih kenjatora su novi novosadski brend i meni je žao što ih nema u turističkim brošurama.

Dođite u Novi Sad – oserite se na trgu, lezite na parking mesto i umlatite Ujku. Ponuda važi i za nesrbe, mi smo grad toleran…dakle толеранције.

Jednom prilikom je malo nedostajalo da se tom i takvom roditelju obratim, ali sam odustao. Taman sam prišao kada mi se u glavi odmotao film u kom odrasla, naizgled normalna žena staje kod semafora, spušta pantalone i obavlja to što se već obavlja. Dan. Snimaju je iz kola. Ljudi prolaze. Ona sve to vidi. Ona sve to zna. Iza mene – tona neodnešenog smeća. Bačene kese i pikavci. Okrunjen asfalt, nema bankine.

“Pa, šta?”

ZTZ