Našli se službeni automobili na godišnjici velike mature. Sede, jedu, piju, slušaju muziku. Neki su miljenici vremena, drugi nisu, svako nosi karoseriju najbolje što može, zbog čega neutemeljni komplimenti pršte na sve strane.


U motor se na proslavama ne zaviruje. Možda posle sarme i 32. vinjaka, tada bahati i ulje mere. Prvo pucaju oni s labilnim kočijašima i/li gospodarima, pa je tako ove godine džip Dragana Veselinova ispalio ekipu zbog napada PTSD-a. Prvobitna srdačnost je kratkog daha i automobili vrlo brzo i lako skliznu u ogovaranja, što malodušna, što opravdana.

– Ima li, reče “škoda superb” – garažirana dama, vlasništvo relativno civilizovane opštine – uopšte opravdanog ogovaranja ?

“Ima, ima…”, javlja se razjebani Naftagasov “audi 200”, kog su evokacije Zlatnih Vremena pripile pre supe. “‘El’ ti vidiš ove nove, da, da, ove “nove”, što su došli posle Samita Nesvrstanih ?! Ti se qrče bez po’ jada i zasluge, njih je sve Švaba calovao, šutnuo, a ovde ih gazila stoka. Bre….”

– Nemoj da si nakraj srca, poče stidljivo skupštinski BMW koji je pregazio već mrtvu osobu, svestan kud se namerio “audi”. – Nije to do njih, takvo je vreme, šta čovek, mali mrav, može da uradi kada ga se stisne ?! Kao ti nisi vozio kurave i lopove ?

“Jesam, pa šta, to su bili drugačiji lopovi i kurve”, reče ovaj potpuno ubeđen u ispravnost svojih reči.

– Molim te, šta to govoriš, brecnu se “škoda” ?! Sve je to isto i lako prepoznatljivo, uvek si mogao reći “ne”. Vidiš, meni kada su….

“ŠTA?”, drsko se ubaci Đinđićev BMW, s ćoška stola, inače na heroinu od kako je saznao da će završiti u muzeju automobila ministra kulture Bratislava Petkovića. “Eeeejj…..seko, nemoj tako, maco, ništa ti ne znaš….To što ti misliš, onaj što te voza, pa kod drugog kad ide da te zajmi, pa meni je sve rekla Jočićeva blindirana “mečka”….za te dnevnice i gorivo…..i drumarinu…..nemoj da se foliraš…..nemoj meeeeniiii…….”

(“škoda” nervozno ispija vino, pa vraća molećivi pogled na “audi”, čiju su pažnju okupirale nove “astre” iz jednog ministarstva…pa prekida )

– A, gde je Jočićeva “mečka”, zar nije potvrdila ?

“Ne seri, bre, gde je Jočić koji qrac ?”, “audi” počinje da biva otvoreno nepristojan zarad imidža.

(Ulazi Bokanov “Sitroen”, sav blista, ima osmeh a’la “no pain no gain -it heals and chicks dig scars!” Seda pored NIS-ovog “audija 8”, koji odavno ne razgovara sa “dvestotkom” iz razloga krajnje debilnih)

– E, gari, kako si ? Usr’o sam se živ kada sam čuo (laže), nego pričaj…

“Šta da ti kažem (pali zadovoljno cigaretu), čekam da se murija dogovori, ovi moji ionako ne jebu živu silu, zategli me na servisu – prosto poželim da mi svaki dan neko stavi bombu pod dupe”, izbacuje, kao,, nervozno dim i merka “astre”. Njemu uzvraćaju pogledom, što ga sokoli bez pokrića.

– Nego jeli’, nastavlja “osmica”, šta je bilo sa onim olešenim Elezovićevim ? Jel njegov, nije njegov, pokrajinski, strankin, gradski….čiji je taj mrčo ? Ujebao je neke ljude, pa se pitam kako mu zdravlje ?

“Zajebi njega…(ispija “sitroen” rakiju na eks)…eno ga na psihijatriji, jebe lud zbunjenog, ne zna tip da li da bude ponosan ili da se stidi. A sjeban je gadno….dobar frajer je bio….

-Jeste, jeste…(ponovo laže)…..a, ‘leba ti, kada stiže ekipa ?

“Ne znam brate, ja ih zovem danima ali ne jebu pozive. Znaš kakvi su, od kako je vladika krstio onu “petstotku”, ne puštaju te na žurku ako ne dovedeš dobri ribu i cugu. Rekli su da će doći….ali ko ih zna!”

Sveštenički automobili na posletku nisu došli i žurka je nastavljena redovnim tokom.

Znaš ti zašto

I

3.7.2013.