Ne tako davno, predsednik Srbije Boris Tadić primetio je da mu se osipa biračko telo. Svakodnevno je kršio Ustav, trpao se i reklamirao gde je stizao, mangupi u i oko DS-a su počeli “nepristojno da se bogate” (njegove reči) i kao šlag na tortu – DS je uvela autocenzuru u medijima u kojima je imala ovakav ili onakav upliv.

Nabrojmo samo grehove bez četnika i SPS-a.

Preskupi savetnici predsednika Tadića nisu mu rekli da ima biračko telo relativno osetljivo na takve svinjarije, da lako otkazuje poslušnost, zbog čega je on odlučio da se približi glasačima na desnom političkom spektru. Svi znamo kako se to završilo.

Ista se stvar dogodila u Hrvatskoj pre dve godine. SDP i ekipa su počeli da gube podršku zbog gluposti i halavosti za koje su sami odgovorni, a onda su propustili priliku da od Tadića besplatno nauče važnu političku lekciju. Ono što preskupi savetnici nisu rekli tadašnjem premijeru Hrvatske Zoranu Milanoviću je da njegovo podilaženje desnici, crkvi i braniteljima, nikoga od te fele neće impresionirati i privući, a da će takvim ulagivanjem sigurno oterati one koji bi za njega možda i glasali.

Danas je decembar 2018. i na građanskom protestu, kog je prošle subote u Beogradu organizovala opozicija okupljena oko Saveza za Srbiju, glumici Mirjani Karanović i košarkaškom treneru Dušku Vujoševiću nije bilo dozvoljeno da govore, iako su blagovremeno pozvani, a Karanović pojela sopstvene reči da se više neće javno angažovati na takav način. I ne samo to: umesto da ih otera gde Sunce ne sija, produžila je protestnu šetnju kao da se ništa nije dogodilo. Posle svih javnih uvreda i provlačenja po blatu, od mene samo naklon.

Ugledna glumica nema preskupe savetnike da joj kažu kako ona delu srpske opozicije nikada neće biti prihvatljiva. Ni u naznakama. Pokušajte da  zamislite božanski dosadne, nevažne, mumificirane čuvare etničke vatre i nebeskog svoda kako Imaju Nešto Protiv jedne Mirjane Karanović i biće vam jasnije zašto će sve OVO da ode dovraga.

Nemaju preskupe savetnike, da ih ne slušaju na miru.

Pošto je čiste savesti i ostvarenog bića, ona bez problema u javnom govoru otvara najdelikatnija pitanja nacionalne epske fantastike i to svrbi ne samo deo opozicije, nego i većinu građana i građanski ove zemlje. Zato je srpsko društvo tako lako prešlo preko višegodišnjeg medijskog gaženja Mirjane Karanović. Neki će vam reći da je to i zaslužila. Upoznao sam je i tvrdim da debelo greše oni koji joj žele zlo, ili smatraju da je trovala nacionalno tkivo.

Problem nastaje kada je osoba X, koja misli da je M.K. govno, ujedno i protiv režima Aleksandra Vučića. Šta raditi s njom? Šta sa ljudima koji su protiv ovakvog sistema i režima, u istoj meri kao što su protiv nečijih prosvećenih svetonazora, ideala i vizije društvenog uređenja? Šta sa osobama koje su spremne da polome Vučićevo ogledalo ali nisu spremni da se pogledaju u svoje? Da li građani/ke Srbije mogu da ruše Vučića sa osobama koje ih drže na svakom osim bukvalnog nišana? Zašto na Fejsbuku vidim komentare tipa “jao kako super lik/cura, lep, pametan, mrzi Vučića… kada ono – nebeska Srbija do Tokija! Šta da radim s njim/njom?”

Ta pitanja niko iz opozicije ne pokreće i Karanović, koja, slagali se mi s njom ili ne, ima moralno pravo i sposobnost da povede, je ispala kolateralna šteta likova koji joj nisu do kolena.

Ne poteže se tek tako po novinama pitanje “šta ćemo posle ovoga”. Recimo, kako će opozicija nakon eventualne pobede da se izbori ili razračuna sa preko milion građana i građanki Srbije koji su na razne načine, od ucena i pretnji do sinekura, utaljeni u SNS mašineriju, a da ih politički & intimno Vučić uopšte ne privlači, ili ga čak prikriveno mrze? Ima li opozicija kapacitet da ujedini sve ljude u viziji moderne, pravedne i pristojne Srbije? Da li je preko zakasnela lustracija u ovakvim uslovima uopšte moguća i ko će biti u komisiji za određivanje mere “prihvatljivog utaljivanja” u sistem zvan SNS? 

Ovo nije DOS. To nije grupa 18 stranaka čiji se programi tek osetno razlikuju i ništa više. Opozicija u Srbiji trenutno nema elementarni demokratski pedigre i spremnost da temeljno menja ovu zemlju i ljude. Govorimo o civilizacijskim rascepima zbog kojih se nekada išlo u rat. Da Dimitrije Ljotić ili Stane Dolanc ustanu iz mrtvih, i njih bi primili u savez, samo ako su protiv predsednika Srbije.

Srpska opozicija nema preskupe savetnike da im kažu, između ostalog, da se takvim tonom i sentimentom ne obraćaju glasačima po kosovskom i nacionalnim pitanjima. Tržište je prebukirano, ima ko to radi bolje, neće nikoga privući i ništa neće promeniti. A ko bi mogao, njima zabranjuju da govore.

  ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.