(zanimljivo, na španskom jeziku se prezime izgovara Bahatović)

Kome još nije jasno kako izgleda dno ambisa u kom se dobro i zlo ne razlikuju, a gde odumiremo lagano i bolno, polomljene kičme i udova, neka pogleda kako Dušan Bajatović razgovara sa i o “Insajderu”.

Ako živite u pećini na Pešteru, “Insajder” je istraživačko novinarska emisija na B92 zbog koje je autorka Brankica Stanković izgubila pravo da živi.

To njeno, to nije život. Živa je dok ne oživi snajper s njenim imenom na cevi. Obično svima želim večnost ali ne i njoj, to povlači ozbiljne posledice.

I oroz.

Nama je to sasvim prihvatljivo, zar ne. Da novinarka stavi svoje postojanje u zamrzivač zarad naših prokletih života i zemlje, dok nam se likovi poput građanina Bajatović Dušana cere u lice pakošću prodavca hramljućih konja.

Zbilja, šta nam se dešava ? Kako je uopšte moguće da osoba toliko “nepristojne” (citat Borisa Tadića, prim.aut) karijere, ugleda i zarade i dalje nuždi po našim licima i da nikoga, ali nikoga i ništa, to ne pomeri ?

Nisam vernik u klasičnom smislu te reči ali usuđujem se da ovakvo ponašanje nazovem božanskom arogancijom. Neka se ne uvrede drugari verujući, znate na šta mislim.

Počinjem sumnjati da je upravo građanin Bajatović Dušan slika i prilika naše države i društva. Vučić ? Dobar folirant, demagog i populista kog je teško iznervirati, pa svoje staro, pravo lice otrkiva uglavnom s dominantne, a ne defanzivne pozicije. Zato ga stoka i voli.

A mi, ostali, zašto ga se plašimo i preporučujemo više nego Slobodana Miloševića i Mire Marković zajedno ? Vučića, ne Bajatovića. Vredi se zamisliti.

O njemu drugi put.

Mogu se delimično složiti s konstatacijom da smo građanina Bajatović Dušana zaslužili. Zapravo, nama se građanin Bajatović Dušan dešava!

Ima to svoje. Zarađivati tolike novce neradom, uživati državničke privilegije i pljuvati pristojan svet s iluzorne, demonske visine je naš san, jel’ tako ? Nije li građanin Bajatović Dušan najveći laf i retka figura gracioznosti gde god se pojavi ? Koliko je aplauza i vazelina prošlo njegovim unutrašnjim kanalima pre nego je shvatio da u Srbiji može da se ponaša kao poslednje đubre, nedodirljiv i ušuškan u armiju parazita koje ti i ja plaćamo ?

Odavno sam prestao da razmišljam o uzrocima i posledicama Slučaja građanina Bajatović Dušana. Ćutanje raje, umetnika, pisaca i profesora univerziteta daje mi snagu da vičem koliko me grlo nosi, a da li će me neko čuti, ne daj bože poslušati, više je njegov/njen problem nego moj.

Ne mogu ja vama reći da ne glasate za SPS. Mogu vam samo poručiti da obratite pažnju na osmeh građanina Bajatović Dušana kada pokušava da se izdigne iznad neprijatnosti koja ga je snašla. Pogledajte dobro taj osmeh.

Videli ste ga hiljadu puta do sada. Uz malo sreće, uglavnom na filmu, kad tiranin pokušava da se dodvori potlačenima glumeći najbednije od njih.

Osmeh žrtve koja tlači drugog/u.

###

Jako mi je teško da vam prenesem patološko gađenje koje građanin Bajatović Dušan budi u meni. Svaki njegov nečovečni, primitivni ispad hrani moju bojazan da su vrednosti u ovoj zemlji nepopravljivo uništene, a njegov profil zvezda vodilja ka uspehu kakvim ga mi zamišljamo.

Zemlja nam je propala onog trenutka kada su dobri momci počeli, a loši prestali da nas iznenađuju.

Znaš ti zašto!

I