Mekmahon junior je naravno čuo sasvim dobro ali samo pod uslovom da mu se govori vrlo tiho. Glasan govor ili kakva buka dovodili bi ga u stanje potpune anksioznosti, nekada i paralize, što je lečio prežderavanjem krastavčićima čiji je ukus osećao kao i sva deca, samo se nije mrštio i kreveljio.
Nakon školovanja i glasnih uvreda na njegov račun koje nije čuo, Rodoljub je započeo blistavu karijeru pozorišnog šaptača. Niko nije umeo jasnije i neprimetnije da pomogne glumcima i glumicama u nevolji, što su ovi izuzetno cenili i uredili kod tehničkog osoblja da zavesa uvek padne s blagim zakašnjenjem, kako bi Mekmahon na vreme mogao da pobegne pre gromkog aplauza. Toga i gužve na garderobi.
Ako bi kojim slučajem bio emotivno povređen tokom predstave, a to se dešavalo sporadično, krastavcima se gušio u šminkeraju. Imao je tamo i kasetu s konzervama, okružen planinom cveća i darova upućenim zvezdama. Za razliku od zaposlenih u pozorištu, neposredno nakon predstave uopšte nije razmišljao o njoj, niti razmenjivao refleksije, već se odmah pripremao za novu i lagano omekšavao suglasnike u narativu, posebno one tvrđe, koji su lako mogli skliznuti u uši posetilaca iz lože 12A. Tamo je redovno sedela klijentela iz više kaste, za koju nije mario, ali i izvesna dama za koju jeste, pa se strašno bojao da ga ne čuje.
Intervencija Slobodana Šušnjevića
foto: zTz
Zbog nespremnosti da nauči jezik gluvonemih okolina ga je držala za neozbiljnog i nedovoljno posvećenog karijeri i ljubavnom životu. Posao mu je, istina, cvetao ali ljubav baš i ne. Dame su ga doživljavale kao paničara sklonog transu bez previše upuštanja u njegovu enigmatičnu ličnost i karakter. On je davao sve od sebe da pronađe savršeno prosečnu ljubavnicu, ideal na pola puta od nimfomanke do frigidne, s kojom bi, verovao je Rodoljub, mogao razmeniti nešto više od zbunjenog pogleda avaj uzalud. U trenutku kada je bivalo jasno da od romanse nema ništa, Mekmahon je na nivou refleksa potezao za krastavcima unutar sakoa, što je smirivalo njegov nalet emocija i skraćivalo nepotrebno mučenje u bolnoj tišini ljubavnog sastanka.
Zbog tih krastavaca je zapatio nekoliko nedoličnih nadimaka, srećom ih nikada nije čuo.
Rodoljub i dalje radi kao pozorišni šaptač i smeše mu se prosečna penzija i večna zahvalnost kolega. Sam i usamljen, i dalje razmišlja kome da ostavi stečenu imovinu, a da se tom prilikom nikako ne lati krastavaca.
Svestan je da bi mu razgovor s prijateljima pomogao ali ga odlaže iz bojazni da se s nekim konačno sporazume, za šta je preduslov da ga ljudi čuju.
Praznog stomaka.
I
Be First to Comment