Kazali su mi dobronamerno ljudi koji me cene da se manem turobnih tema i pronađem radost u životu oko sebe. Vele da je dobro po duh sredine, i moj lično, te zaradu od pisanja, pa sam ih poslušao i skoknuo u Promenadu, da je svečano otvorim kako vi ne be morali i u njoj otkrijem zašto je lepo biti sada u Srbiji.

Mi smo nedvosmisleno hrabar narod. Japanci i Nemci, naši neprijatelji iz Sila osovine, ni u ludilu ne bi ušli u objekat ovako zgotovljen. Da je auto bio bi ilegalan za vožnju. Nedovršenost se vidi na svakom koraku, koliko je to bezbedno ne znamo niti će nam ikada reći, ali to ne utiče na brojne osmehe koje sam video unutra. Malo se ko raduje robi i cenama doduše, već prijateljima, rođacima i deci. Nekima je verujem prosto lepo što makar mogu da jednu nepotrebno veliku prodavnicu zamene drugom.

Na krovu neće biti sportskih sadržaja kako je obećano. Nešto zelenila i koševi na glavnom ulazu zamenili su teniske terene i pomoćni fudbalski stadion sa pratećim atletskim poligonom. Meni je ovo odlično i vidim da se ljudi slažu. Tenis je igra za slabiće i pedere, a Novaka Đokovića ionako nije stvorila Republika Srbija nego su on i njegovi pišali krv godinama, pa tako i mi ostali. Klinci vidim obožavaju patike Majkla Džordana i svaki put kada sretnem jednog u njima poradujem se kao rodu rođenom. Taj će imati da plati lekara kada ga košarkaška lopta povredi na času fizičkog kojeg nije mogao da izbegne.

Ne valja nam što puno pušimo i mogli bi da smo više šlank, ali neka, blistavi osmesi i kondicija za obilaske radnji su tu. Zemlja izvoza dobre hrane i dentalnog turizma za strance. Pepeljare napolju niko ne prazni, krcate su, a meni je srce zaigralo zato što je najbolja žurka u Srbiji i dalje na terasi i u kuhinji, a ne u dnevnoj ili spavaćoj sobi. Lice našeg konzervativizma ima liberalnu kremu i nijedno ogledalo.

Ne stidimo se da posmatramo predmete koje nikada nećemo moći da kupimo. Nema nelagode. To traži celog čoveka, duboko sagledanog u lične kvalitete, oslonjenog na pilon vere u sebe i voljene. Gledam neki plajvaz, lep je, 500 evra. Radnici su nam toliko psihički jaki da bez po’ muke i lažnog osmeha nutkaju ljude proizvodima za koje sami nemaju para, radeći za firmu koja tu robu prodaje.

Ne bojimo se depresije, ako je verovati očima, pa ni nametnutog osećanja niže vrednosti pošto i debele osobe, Promenadi hvala, pronalaze snagu u reklamama na kojima su ljudi plaćeni da budu lepi i zgodni. Ima gore krš hrane da vam mozak stane, treba imati čuku i strpati to u sebe, Solunci da nam pozavide. Naša deca, naša budućnost, znaš kako to guta burgere? Dobiješ i igračku podesnu za fetus, ne daj bože da ne umeš da je sklopiš sam ili progutaš naivnošću uvezenom sa Zapada.

Ljudi se druže, to je najvažnije. Sreo sam poznanike i prijatelje, neki rade unutra, neki su došli posle posla „da vide“, neki su blagosloveni nadgalaktičkom dosadom pa im i Promenada dođe kao osveženje. A lepo je, nisam osetio da smrdi puno na kanalizaciju kao pre dve nedelje na zadnjem delu kod „Univera“, mada lepak i farba hoće da uđu u nos na prvom spratu. Ko se lepka naduvao nije, taj ne zna za tajne večnog kosmosa ispunjenog pravdom Za Nas, kaže srpska legenda, a konzumenti lepka tamo idu preko reda.

Greške nema – mi jesmo evropska civlizacija i evropski narod. Vidi nam se po facama kada tražimo robu, odmor i zabavu. Neki od nas, pod bremenom života i manjkom vremena da vide očigledno, možda nisu spremni da to i politički potvrde, ili da promene navike u evropske, ali ako ovako radosno gutanje ponuđenog nije evropsko – ja ne znam šta je.

Ima i posla. Mi smo vredan i požrtvovan narod. Sve oko mene pršti i seva i svi stužu sve da postignu. Kao švajcarski sat. Umetnici Srđan Todorović i Uroš Đurić ispred skupe tehničke radnje puštaju muziku i zabavljaju nakrcane mušterije mlade dobi. Siguran sam da sredovečnim, istaknutim umetnicima sve to jako prija, i radnja, i deca, i gužva, i ta privlačna muzika. Ko kaže da nema hleba za ljude koji hoće da potegnu? Ima, samo su neki lenji.

Oko njih budućnost i pamet naša, slušaju legendu o anđelu i đavolu iz filma za kojim kasne dve generacije. Štosovi i humor su se promenili, ostali su mitovi i legende. Pametnice će brzo naučiti njihovu važnost, za svoje i dobro nacije kojoj će služiti još radosniji kada se otvori neka veća prodavnica.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.