Ako se složimo da i punoglavci s Dunava znaju da je situacija u državi nepodnošljiva, preciznije, da “država de fakto ne postoji” (Various artists, vol.1) tužno konstatujem da smo evolutivno spali jednu klasu ispod ovih sub-žaba. Punoglavac, naime, čak i tako glup, jadan i lišen samosvesti i te kako ume zaplivati nalevo ukoliko gladan smuđ dođe s desne strane, a što nama nikako ne polazi za perajem.

Pitanje spremnosti na rizik, trud i kreativnost u ovoj neemajliranoj ve-ce šolji od zemlje postaje vredno multidisciplinarne studije nekog od “Ajvi lig” univerziteta. Možda oni umeju odgonetnuti izvesne Paradokse Duha što mi uspešno beže već treću deceniju, a koje kolokvijalno svi mi tumačimo autoanalgetičkom, placebo konstatacijom – “srpska posla”.

Imam loše vesti tim povodom: nit’ su srpska, nit’ su posla. To se na mandarinskom, engleskom i svahiliju kaže “glupost”.

Primer prvi:

Dok u Egiptu besni pravi pravcati rat, bombe pršte i meTci zuje, nova grupa srpskih turista veselo je otputovala u ovu afričku zemlju, materinski ušuškana u prejadno ohrabrenje da se njihovo odredište nalazi, pazite sad – na Crvenom moru.

“Eventualna evakuacija će tako biti znatno olakšana….”, rezonuju Heroji Mentalnog Bespuća.

I sad vi meni kažite kako je ovo moguće ? Šta se dešava u glavama naizgled racionalnih ljudi, koji najozbiljnija upozorenja o mogućoj krvavoj eskalaciji sukoba ne uzimaju za ozbiljno i to, povrh svega – u arapskoj zemlji, gde pretnje verskim i etničkim nasiljem dostižu maksimum as I write ?!

Ali ne, to nije kraj…

Kada se isti ti ljudi, dao bog, alah, kevlar…vrate iz Egipta u Srbiju, neće im pasti na pamet da mrdnu guzove jedan col, niti na bilo koji način podsete rođenu vlast da ne može više da ih tretira kao onaj smuđ punoglavce. Da me vežeš lancima i čitaš mi eseje Tonija Montana, ostao bih nem po pitanju tog Logičkog Procesa, koji odrasloj osobi aminuje bespotreban rizik po živote sebe i svoje porodice, do nivoa ludila štaviše, a onda ista ta osoba nema elementarnu građansku hrabrost da uzme svoju sudbinu i svoje ruke.

Kupanje pod granatama – može, šetnja do Đilasovog kabineta – ne može. I onda šok, neverica i kriva lica, kada se shvati da te gospodari bombraduju fekalijama. Jer smo, šta, kao odveć fini da se uhvatimo u koštac s ološem.

Ponovo!

Što da ne, imate kao nešto pametnije da radite u slobodno vreme ?!

Uz svo razumevanje za ljubav Srba ka paradoksu i pogrešno usmerenim agresijama, muči me i jedan sličan problem, a tiče se angažmana Širokih Narodnih Masa protivu GMO, “Monsana”, Haarp-a, Kemtrejlsa i ostalih istiskivača realno važnih vesti. Ne zalazim u tačnost ovih teorija, već suštinsku bitnost nekih Pojava za naše živote te mogućnost da po tom pitanju nešto i uradimo. Mislim, šta, sve i da su Kemtrejls pravi, ubitačni, podli i sega-mega armagedonski, šta ćemo mi uraditi ? Blokirati aerodrome kao Đura Čvorović ? Ukinuti USAF ? Poslati srpske analitičare-diverzante u svaku avio kompaniju, vladinu i privatnu ?

Da, obavezno, ne zaboravite samo i mrmota da ponesete, s padobranom od celofana.

Spremnost da se prošeta ulicom zarad ovih “problema” ispada daleko veća nego da se, štajaznam, PREDSEDNIK DRŽAVE građanski uhapsi zbog krivičnog dela falsifikovanja diplome, ili da gradonačelnik Novog Sada, преподобни Милош Вучевић, medijumom kuke i motike transcedentira na ravan spoznaje gde stoji da preko 90% grada kojim upravlja nema dimnjake, a čija čišćenja plaćamo od ovog meseca.

OK, zna on to mašala, ali nekako sam previše rad da ga podsetim, ako znate na koji set đubrovskih osobina vladajućih mislim.

Preko devet miliona dinara, svaki mesec, za dimnjake koje niko nema.

I nikom ništa.

Molim tur-operatere da putnicima u Egipat naplate odžačarine, po kilaži. Kako koji dimnjaci ? Pa ima avion auspuhe na motorima. Šta, idu mlaznim ? Dobro, ima mlazni taj izduv i one elise unutra, neka to čiste.

I proći će.

Znaš ti zašto

I