–         
Jbte, da nisu mene prebili ali mi niko nije rekao ?!

Osim što ne izgledam kao
James Hetfield iz „Kill ’em all“ faze, ovaj na fotografiji sam dibidus ja. Isto
ime, isto zanimanje, ista raskrsnica, isti model dolaska u Svoj Kraj, plus još
392 društveno-politička Stava zbog kojih se u Srbiji gine, a koje moj imenjak,
za razliku od mene, pretpostavljam uopšte nije javno iznosio. Ni ne mora. On je u očima
zveri odavno prepoznat i obeležen, i ja s njim, što mi samo pojačava fantomski
osećaj prebijenosti. Nemam dugu kosu ? Možeš misliti, imao sam je u njegovim
godinama.

Budući da je mladić
napadnut po Srebreničkom receptu, s leđa i bez ikakve šanse da se odbrani,
javnost ne zna koliko je bilo napadača niti kako su izgledali. Možda je bio
samo jedan, mada iskustvo pokazuje drugačije, no sve i da jeste, kukavičluk
gangstera i dalje ubada u poentu. Kako se, uopšte, bije dok nosiš gitaru ? Hoće
li ti dozvoliti da je skineš s leđa ili odložiš kofer ? Znam, doduše, kako se
bije gitarom ali to je sport posve skup i emotivno štetan, što hodajući izmeti
svakako znaju i udaraju tamo gde je kanibalski pir zagarantovan.

A i ta gitara, zar ne
osećate prevelik dramski naboj zbog nje ? Ne mislim da je najnovija žrtva
neusoljenih kotiledona kao biće išta vrednija od prethodnih, no ipak se čovek
preseče dva nijanse dublje kada shvati da i svirce, ljude koji žive zbog i za
publiku, pretuče i opljačks ista ta publika. Ili šljam uopšte ne sluša to što
Igor svira, pa im se pola prašta ?

Odgajani na srebreničkom
trijumfu hrabrosti i vojne veštine, kasnije modelirani srpskom svadbom veka i
završno obrađeni hiljadama vesti o kriminalcima koji nam se smeju u licu sa
slobode, pećinski ljudi koji seju mržnju i nasilje neće prestati sami od sebe.
Ozbiljno pišem, ako mi ovim povodom neko predloži još neotkriven metod
Nenasilne Komunikacije (bilo je toga) koji će, oh, nevaljalu dečicu izvesti na
pravi put, ima javno da mu se poserem na lik i delo. Imao sam zadovoljstvo da
iz prve ruke upoznam taj polusvet, od fašista, preko navijača do nacionalista, i
odgovorno tvrdim da su pendrečenje, lisice, marica, zajeban sudija i dugoročan bajbok
jedini način da pristojan svet živi kako dolikuje, a ne u strahu kada će mu
izvesni neispiljeni brabonjak, od kog ne može ni da se brani pošteno, sjebati
život i imovinu.

Šta još mora da se dogodi
da bi mi, pavijani u pozorišnoj ulozi nojeva, shvatili da je brojčanik smrti spao na jednu decimalu ? Čemu zgražavanje i molitve, kada je upravo to ono
što sokoli nesoj ? Ima li u ovom gradu šaka normalnog sveta da se političarima
pripreti ozbiljnim sranjem ukoliko ne počnu da hapse kriminalce ?