Hvala vam na čestitkama i lepim rečima povodom godišnje nagrade Nezavisnog društva novinara Vojvodine, koju je blog “Znaš ti zašto” za 2013. osvojio zajedno sa sledećim kolegama i prijateljima – Daško Milinović i Mladen Urdarević, autori “Uzbudilnika” Radija AS i Miodrag Sovilj, novinar Radija 021.

Ako znamo da su dosadašnji dobitnici ovog priznanja vanserijske novinarke Žužana Serenčeš, Branka Dragović Savić i Nataša Krstin te novinar Norbert Šinković i publicista Mirko Đorđević, onda vam je jasno zašto se osećam ovako dobro. Biti u takvom esnafskom društvu je, verujte, čast i privilegija, a to što sam ne bih izabrao bolje saučesnike za ovogodišnje priznanje je radost više.

Za promenu, da nekoga u Srbiji nije blam što mu se ime nalazi na nekoj Listi Zaslužnih. A ima tu i još jedna, meni strašno važna stvar.

Nagrada je pripala blogu, mom samostalnom i besplatnom mediju!

Naravno da to ne omalovažava uspehe kolega/nica koji su do vrednog priznanja stigli radom u postojećim, manjim ili većim medijskim kućama, već društvu šalje važnu poruku – da su napori pojedinaca, prečesto tumačeni kao “Donkihotski”, i te kako primećeni, vrednovani i promovisani.

To je ono kada me pitate: “a jel’ čita to neko od onih kojima se obraćaš ?”

– Oh, da, i te kako!

                                                 “Čitam, aman, al’ ovaj zapeo k’o konj”

foto: Alo.rs / Nenad Mihajlović

Na koncu, svi vi koji me pratite znate da je ZTZ blog rađen hard-kor novinarski, pa tek onda spisateljski i otvaranja očiju i zabave radi. Ovde stižem do poente:

Da nema vas koji me čitate, koji ste shvatili šta želim da uradim, ne bih nigde dogurao, kamoli do nagrade NDNV-a. Rizikujem da očepim patetično opšte mesto ali u ovom slučaju to je živa istina: vaše čitanje i podrška su osnov nagrade, koje je NDNV formalno pretočilo u već postojeće priznanje. Zbog vašeg poštovanja i poverenja koje uživam sam stigao dokle sam već stigao.

Reći hvala je premalo, kako imam običaj da napišem – “zajedno smo u ovome”.

E sad…

Sinoć na tribini “Nije narod sapun da se potroši” i predstavljanju istoimene knjige Dragana Todorovića (“Vreme”), sve sami laureati. Gužva! Todor (Dobar primer novog optimizma), Žužana Serenčeš (Ličnost godine po izboru Misije OEBS-a), Teofil Pančić (Vitez poziva), moja malenkost… I Guta iz “Zelenog Zvona”, da ne zaboravim, pobednik u najvažnijem takmičenju u životu.

Elem, družili smo se posle u kafani i šalili se, nas desetak, u vezi s nekim bombama, pa je, da li beše Goca Nonin iz “Danasa” ili Ana Lalić iz “Blica”, nisam siguran, kako god – rekla sasvim ozbiljno da bi miniranjem stola za kojim sedimo srpski i novosadski mediji bili…. šta ?

Bilo bi odveć hvalisavo da forsiram odgovor na ovo pitanje ali cenim da ste shvatili šta je koleginica htela da kaže i u kakvom je položaju novinarska profesija u državi i gradu.

                                                   
                                                                      “A sada – vesti”

foto: boston.com

Uz još neke kolege/nice koje izuzetno cenim – stajemo za poveći svadbarski sto i ne čudi me kada mi Dinko Gruhonjić kaže da pojedini pozni studenti žurnalistike ne umeju da nabroje pet novinara/ki.

No, zbog toga se u četvrtak i okupljamo u NDNV, 19h, na tribini povodom dodele priznanja nagrađenima. Ima autora, ima i publike, ali nikako da se pobrojimo i jasno kažemo šta je dobro, a šta loše.

Dođite, računam da će biti lekovito.

Znaš ti zašto

I