Poučan slučaj Džonatana Popovića


Džonatan Popović je bio jedan od nas. Zaposlen, uposlen i nedvosmislen, plenio je kvalitetima teškim za razabrati. Dobio je sjajne karte života ali rasparene u boji i nizu. Nije ni znao za postojanje džokera, čak ni kada ih je vukao. Pasionirani lovac na zmajeve i kolekcionar retkog porcelana, Popović nije verovao vremenskoj prognozi i redovno je nosio kišobran ako mu televizor tako kaže.

U gradskom prevozu je ustajao starijima od sebe i damama, javljao se na ulici i posebno – na stepenicama, mada u tome nije pronalazio radost. Džonatan je sreću tumačio arhaično i njeni svakodnevni oblici nisu pratili ritam kog je on ljubomorno diktirao, što ga je s vremena na vreme činilo nespokojnim, uprkos relativno ispunjenom životu. Zato nikada nije uspeo da pronađe dobar hobi ili na vreme vrati dugove. Ljudi se nisu obazirali na to iz više razloga, posebice jer je Džonatan Popović bio duševno operisan od pravilne upotrebe ključeva. I dugmadi.

Jednom prilikom, kada je bio posebno raspoložen, napali su ga neki ljudi i tada je bežeći usmtio dvojicu ne radeći apsolutno ništa. Svejedno je otišao na Tahiti, tražio zmajeve i porcelan, pa se tako razočaran posvetio ljudima koje nije razumeo. Pridevi su mu bolje išli od glagola i taj dar je vrlo nespretno koristio. Sredina to nije tolerisala i kako je vreme prolazilo, njegova društvena uloga je rasla. Na Tahitiju, gde nema zmajeva i retkog porcelana. Ali ima stepenica.

Umro je okružen ljudima koje je površno poznavao. Sahrani su prisustvovali svi osim najbližih prijatelja i potpuno nepoznatih osoba. Iza sebe je ostavio pregršt uspomena i predmeta, neke sasvim obične ali i neprocenjive stvari, sve zajedno zbrkane i nepovezane za neuvežbane oči. Delikatnost i vreme, inače obavezne da bi takve oči progledale, Popović je škartao zajedno sa džokerima i redoovno pobeđivao površne prijatelje.

Malo šta je konkretno uradio, zbog čega tužan skup nije previše trošio reči i emocije. Ipak, bilo je par reči o stepenicama, u nekrologu kog je napisao njegov poznanik iz autobusa.

Kada bi ga pitali, Džonatan Popović bi nam rekao da je uoči smrti razmišljao o tim očima koje nije sreo ali da ni sada tome ne pridaje posebnu važnost.

I