Kao bivši basketaner, mislim da je pravo vreme za tajm-aut.


Poštovani čitaoci/teljke,


Prvo, želim da se zahvalim svima koji me podržavaju, šeruju, nude pomoć, zaštitu i najvažnije – osobama koje mi se otvaraju i poveravaju. Kada čitam takve postove radujem se što sam živ. Ima smisla.


Znam da znate ali ću naglasiti: ne pišem zbog novca (?!), slave, reklame ili višeg statusa u društvu. Pišem jer je jače od mene i osećam ne-bi-ste-verovali-koliko-snažnu potrebu da urlam na ološ, šljam, lažove, licemere i gangstere koji nas nekažnjeno gaze decenijama. Moj blog je nestranački, nereligijski, anacionalni, neetnički, antiklasni….jel’ se kaže “građanski” ?

Možda je to rešenje za sve probleme, a koje ne mogu da vam ponudim ? To građansko urlanje ? Probajte, pa javite, ne znam.

Dovoljno ste mudri, ogromna većina vas, da kapirate da ni u jednom trenutku nisam rekao sebi: “hm, dosadno mi je, hajde da provedem ostatak života u trpnom stanju tako što ću pisati šta mislim, makar i ne bio “u pravu”, imenom i prezimenom, s punom krivičnom i moralnom odgovornošću, a zauzvrat će me nazivati ustašom, pederom, cionistom, narkomanom i seronjom. Fizička i materijalna bezbednost pašće mi u osmi plan i živeću baš onako kako sam želeo, a jer ću tu i tamo dobiti lajk, smajlija, tresak po ramenu i besplatno pivo u gradu”

Možda je to rešenje koje nemam, drugarstvo i tome slično ?

Eksplicitno The Rešenje za srpske i pojedinačne društvene probleme, zaista – nemam. Ako smo dodirnuli tačku u kojoj Igor Mihaljević mora izroditi soluciju spasa, bojim se da potonjeg nema. Uostalom, šta bi vam bilo koji anarho-utopist pametno rekao ? “Ne glasajmo, ukinimo novac i tržišnu ekonomiju, neka karakter i veštine budu “platežno sredstvo”, a doborovoljni red i samoorganizovanje osnovne društveno-moralne vertikale”. Ne biva.

Opet, možda to i jeste rešenje ?

Bilo bi odveć lako i neduhovito da pišem kako bi svi morali da se javljamo na ulici, ne bacamo đubre van kante, ne krademo, ne lažemo….budemo pristojni. Sećamo se, za vreme bombardovanja živeli smo tehnički nikada gore ali su ljudi postali manje zveri i – bilo je praktično bolje nego 1993.

A to, možda je u tome štos ? Manjak zverstva i višak ljudskosti ?

Sećamo se mi, možda i bolje jer je bilo lepše, svih sezona “Otpora(šenja)”, kada staramajke nije mrzelo da lupaju o šerpe na prozorima i kada ljudska đubrad nisu smela da pomole nos van blindiranih kola i stanova, što od prezira, što od pretnje i sile.

Ovo ? Jel’ ovo deluje dovoljno dobro za primeniti ?

Kao i svaki pisac, ni ja nemam idealno rešenje, već se trudim da animiram ono iza očiju koje prate moje redove. Likvidacija apatije, ako hoćete. Nudim bezbroj rešenja i nikada, nijednom nisam rekao da sam magična kutija sveznajuće genijalnosti. Nudim, dobri ljudi, pa ko hoće neka uzme i čačka, zajedno ćemo već provaliti šta i kako.

Verovatno je to, da se nudi, razabira, porazmisli, pa dela ? Mada, ne garantujem.

Napisah već, probao sam da vam obradujem duh kratkom prozom i podignem moral, “inspirišem” ili štaveć, ali su rezultati bili tanki. Očigledno više volite da se nasmejete i/li skenjate političkom kritikom, pa tome jasno poklanjam više pažnje. To vas animira, danas, za sutra ne znam. Patetika, znam, ali tu sam zbog vas, ne mogu sam.

Ovo deluje ok, “ne mogu sam”. Mada….?!

Znaš ti zašto

I

11.7.2013.