Po Luki, XVI
10 Ko je veran u najmanjem – veran je u velikom, a ko je neispravan u najmanjem – neispravan je i u velikom. 11 Ako, dakle, niste bili verni u nepravednom bogatstvu, ko će vam poveriti istinito bogatstvo. 12 I ako niste bili verni u tuđem, ko će vam dati vaše? 13 Nijedan sluga ne može da služi dva gospodara; jer, ili će jednog mrzeti a drugoga ljubiti, ili će jednom biti privržen a drugoga prezirati. Ne možete da služite Bogu i mamonu. 14 A sve ovo slušali su fariseji koji su bili srebroljupci, i rugali su mu se. 15 I reče im: vi se predstavljate pravedni pred ljudima, ali Bog zna vaša srca. Jer što se među ljudima smatra kao nešto visoko, pred Bogom je mrzost.
(Novi zavet, kupljen pradavno na Najlonu, 10 dinara)
###
Gospodine Gavriloviću,
Odlučio sam da Vam se javno obratim iz razloga krajnje sebičnih. Zemaljskih i profanih. Niko od mene ne očekuje, niti traži, da Vam pišem i činim to obremenjen odgovornošću koju imam isključivo prema samom sebi. Znam da Vi ovo nećete pročitati i to nije važno. Pišem zato što moram da živim sa sobom do kraja života i uveren sam da bi prećutkivanje bilo, ako ne loše po sve nas, a ono barem saučesništvo u nečinjenju. O tome se radi, gospodine Gavriloviću, šta je dobro, a šta loše. Vođen slobodnom voljom izvagao sam da je dobro da Vam se obratim i ne činim to zato što očekujem poklon, sada ili u zagrobnom životu, niti zbog moguće večite kazne, odnosno nagrade nekog božanstva.
Dobro se čini zbog dobra samog. Zdrav čovek se lepo oseća kada je dobar. Prija. Napisao sam Vam da sam sebičan.
Pišem Vam, gospodine Gavriloviću, zato što se jako moćan čovek. Vaše su ruke dugačke, kesa duboka i reč Vam se daleko čuje i poštuje. Ne oštrim pero za budale, dokoličare i sve ljude nevažne, sa izuzetkom mog gradonačelnika, efendi Vučevića, koji je imao tu nesreću da postane gradski simbol jednog posrtanja. Nadam se da praštate.
Javno se obraćam isključivo moćnicima u čijim je šakama, između ostalog, i moj život, i onih koje najviše volim. Nemojte ovo shvatiti bukvalno, pisao sam ja i Novaku Đokoviću. Nije, dakle, povod ovog pisma zabluda da Vi ili Đoković držite u rukama naše duše kao klikere, već zato što Vaša znatna, verovatno najveća društvena moć može pomoći ovoj zemlji da postane pristojna i pravedna, ili je pokopati u još dublji čemer i jad. Đokoviću ide prilično dobro za sada, siguran sam da to i sami znate jer ste mu na grudi okačili najviši orden Vaše crkve. Ako vama dvojici fariseji pak i književnici uzmu za zlo što stadu ne dajete parče umešene pogače – ne obazirite se, to je najmanja od Vaših zemaljskih nedaća.
###
Pišem Vam, moćni gospodine Gavriloviću, zato što crkva koju vodite ubija ovaj narod. Da, znam šta sam napisao. „Ubija“. Zbog Vaših se reči i dela, Vas i Vaših podređenih, manje ljudi rađa, teže se lečimo, lakše ubijamo i sve više nas odlazi u one delove sveta u kojima Vaše kolege nisu toliko moćne. Ružno je ovo što sam napisao i probaću da Vam objasnim zašto sam siguran da je tako – da ste na čelu institucije koja ubija Srbiju.
Najviši pravni akt naše zemlje nije Biblija nego Ustav Republike Srbije i u njemu piše da za Vas i Vaše kolege nema mesta u donošenju odluka koje se tiču svih građana/ki. Vi ne krojite zakone ove države i svaki pokušaj da na njih utičete je ne samo greh, već i krivično delo. Osim što se udaljavate od Boga, tako dajete povod i motiv onima koji bi poželeli isto. Ukoliko želite da Srbija ne bude sekularna država imate puno pravo da to javno i zatražite ali se nemojte iznenaditi ako reakcija građana/ki bude mimo priželjkivane. Verujem da ste, na koncu, gadljivi na licemere.
Meni je jasno da i crkva gaji određene materijalne ambicije i to prihvatam kao prirodnu zadatost svih ljudi od krvi i mesa, međutim nisam siguran da je bliska saradnja sa političkim strankama u tom kontekstu prihvatljiva Bogu, a ni narodu. Možda Vi to ne posmatrate mojim očima i siguran sam da imate razloge zašto to činite ali Vam dajem časnu reč da takvom rabotom kvarite narod. Ako Vi sebi možete da dozvolite luksuz partijskog šurovanja zarad interesa jedne grupe ljudi, kojoj i sami pripadate, zašto bi neko iz Vašeg stada morao da se ponaša drugačije? Nadam se da nemate Božiji blagoslov prvog među jednakim dušama, zar nije baš obrnuto? Niste li Vi taj koje se obavezao da nosi tuđ krst? Do sada viđenim ponašanjem direktno ste aminovali korupciji na svim nivoima i zabili ekser u srpski kovčeg jednakosti i pravde.
I ljubavi.
###
Siguran sam da se pored političara osećate zaštićeno i da ste svesni da Vas zbog Vaših usluga ne diraju kada kažete ili uradite nešto grozno. Na primer, kada sedite sa Vojislavom Šešeljom, okruženi njegovim takozvanim knjigama, Vi stadu preporučujete tog čoveka iako su nas on i njegova politika bukvalno ubijali i nastavljaju to da čine. Ne dozvolite da se zbog Vas i deca fotografišu sa njim zato što je on demonski uzor i pogana osoba. Šešelj nije čovek koji ljubi bližnjeg svog, morate to videti. Ili već znate, pa sa dobrim Bogom imate nama nepojmljiv način prebijanja grehova.
Ko Vam je gospodar, narod ili propali političari?
Danas je 2017. i dobro znam da ste ogorčeni načinom na koji ljudi žive. Vama je, kladim se, svet previše slobodno i moderno mesto, rupa iz koje su nestale stare, prave vrednosti. Vladaju halavost, površnost, sujeta, nezajažljivost, poroci i blud. A kada nisu? Ovde se delimično slažem sa Vama, uz jednu orijašku razliku: Vi i Vaša crkva odbijate da priznate u kakvom vremenu živite. Vaši postupci, kao i dela Vaših potčinjenih koje ne osuđujete, niti se ograđujete od njih, svaki put nas vrate dalje u mračnu prošlost i još Vas više odmetnu od naroda kome služite. Narod, gospodine Gavriloviću, nema tu privilegiju da živi u vanvremenskom mehuru i umesto da ga povedete časnim primerom, Vi kao da se trudite da isti taj narod što više zaglupite, zaslepite i posvađate sa komšijama.
Praštajte, gospodine Gavriloviću.
“Stradanje Hristovo”
plakat: Icon Productions, 2004.
Napisaću Vam to najotvorenije i najjasnije moguće. Vi želite Srbiju po meri prevaziđenih, društveno nepodnošljivih vrednosti i služite se političkim pritiskom i strahom od Boga da bi do njih došli. Vrednosti za koje se zalažete, gospodine Gavriloviću, bukvalno ubijaju građane/ke ove zemlje i meni je neizrecivo žao što niko od političara nema časti i hrabrosti da Vam to i kaže. Srbija kakvu priželjkujete je košmarna priča strave i užasa u kojoj vladaju nasilje, bezumlje, nazadnost i dvoličnost.
###
Patrijarhat koji prizivate je kavez za žene, bilo bi lepo da Vam to kaže neko koga bi poslušali. Tela pripadaju ljudima u njima. Osvojena ljudska prava ne mogu se poništiti, a biti LGBT osoba nije stvar izbora ili kaprica. Izolacija nikom ništa dobro donela nije, pobogu gospodine Gavriloviću, probali smo to već i ostalo nas je manje. Zemlja nije stara 6.000 godina, morate to znati, znam da znate. Naša je budućnost na evropskom kontinentu, a ne u Aziji. Sretnite se sa papom, pokažimo svetu da smo normalna zemlja koja prima goste. Pomozite ubogima i bolesnima, materijalno. Bolesti nećemo pobediti molitvom. Ona je tu da se lakše uplovi u Had i zato me boli Vaše ponašanje – delujete kao čovek koji bi se obradovao Armagedonu.
Pustite na sekund Bibliju i osvrnite se oko sebe. Upotrebite oči koje Vam je dao Bog.
Deca na koju se pozivate ne mogu da žive po Vašem primeru zato što Vam je ponašanje nedolično i apsolutno anahrono. Doprite do njih čestitošću i čovekoljubljem, a ne pretnjama, ucenama, cenovnikom, anatemom ili rečima koje vladike svakodnevno gaze.
Pao sam u žar, oprostite mi. Jako mi je važno da Vam dam do znanja da je meni brojnost Vašeg stada svetinja i lako se uspalim kada neko namerno ili slučajno hoće da ga smanji. Najviše se ražestim kada ga neko planski kvari, kao Vi i Vaši velikodostojnici.
Meni je, gospodine Gavriloviću, sasvim svejedno u kojim se automobilima vladike voze. I pre su Hrista, bogami i posle, Božiji ljudi živeli bolje od raje. Nemojte samo, ako Boga znate, da skrivate pedofile, lopove i manijake. Znamo da ih država na Vašu molbu ne dira i pušta, jako je, jako pakleno, providno i mučno. Svi to vidimo i znamo, rabe Božiji. Imajte milosti za žrtve. Osetite pravdu u sebi i obuzdajte divlje vladike. Nemojte majkama govoriti da će im nekrštena mrtva deca večno bazati Limbom. Imajte srca, gospodine Gavriloviću.
Na koncu, budite umereniji u svemu što činite.
Iskreno,
I
ZTZ
Be First to Comment