Tobože baksuzan, 13. Peti Oktobar, obeležiće “antijogurt” okupljanje u Novom Sadu, iščileli Zakon o lustraciji, novi brak Nataše Bekvalac i ulazak Jezdimira Vasiljevića na “Farmu”.

Komotno mogu da završim tekst i poentiram.

Srećom po njene fanove, Zvončica se ne predaje tako lako.

Pametna mala slatkica ima bolju ideju od mene: proglasiće desetogodišnje vanredno stanje tokom kog će na snazi biti moratorijum na Velike Ideje. Ona bi vam to ovako objasnila…

Dragi/a moj/a (bling-bling, pršte leptirići i magičan prah):

Jako mi je žao što živiš loše kako živiš, rado bih ti pomogla ali moje čarobne moći nisu dovoljno snažne da urede tvoje sudbinske nedaće. Ako malo bolje zagledaš u sebe videćeš da i ti imaš čaroban štapić, možda malo ofucan od neupotrebe ali i dalje ispravan i moćan te ti savetujem da ga upotrebiš makar jednom dnevno.

Vraća sjaj redovnim korišćenjem.

Poželjno je da nekoga usrećiš, makar i na dva sekunda, koliko traje polovičan osmeh, mada precizna ograničenja ne postoje. Ovo znam pouzdano jer sam nebrojeno puta svedočila ljudskom potencijalu za sjajne snove i grozne košmare, ovi drugi su, šteta, popularniji i ljudi su pogrešno procenili da su ujedno i jači.

Svašta bih drugo mogla da ti predložim kako bi uredio/la svoj život i popravio/la stanje u zemlji ali se bojim da je to trenutno nemoguće. Ti si, dragi/a moj/a, osuđen/a na Male Trijumfe Ljudskosti čiji se efekat gubi čim izađe iz zone najbližih prijatelja i porodice, zbog čega je važno da širiš prečnik sreće i ne gubiš vreme. Sigurno imaš nekog pored sebe, ako ne to onda makar telefon, nemoj časiti časa.

Kaži im to što imaš da im kažeš.

Za razliku od mene, vi možete da umrete, što i radite dok pišem.

Isto tako znam da među vama postoje brojni fantastični, da, bukvalno fantastični ljudi, koji bi stvari mogli promeniti na državnom nivou ali se bojim da je masa nepismenih, nadrndanih ili prosto zlih trenutno nepobediva. Puno ih je, previše. Naravno da nisam pesimista (bling, bling!!!), naprotiv, ja samo ne bih želela da se bezveze trošite.

Rekoh da sam nepopravljivi optimista (bling!), zbog čega i stavljam zabranu na ambiciozne planove. Nadam se da će deset godina biti dovoljno da se popravi sve ono najgore u nama – obrazovanje i kultura.

Niko Jezdu ne bi zvao u Lisoviće, kada bi kritična masa mislećih reagovala.

Ovako, promenite kanal, uzmite sladoled i razmsilite šta bi vam najlakše, najjeftinije i najbrže oplemenilo život.

Ja, eto, letim kada nemam ništa bolje.

Pametni ste, znam, i ne moram da vam objašnjavam da svega ovog ne bi bilo da velika većina nas ume da razilkuje dobro i loše. Da se ne krstimo svaki put kada pokrenemo Google. Niko se ne bi drznuo da nas laže, krade, vređa i sapliće kada bi bio svestan da ćemo ga kazniti prvom prilikom.

Argumenti pametnih istopili su se pred navalom Zdrave Većine koja ne ume da rastumači napisano ili izgovoreno, grabi vlast, zbog čega klizimo u paradoks, apatiju, neutemeljno samohvalisanje i preteranu samokritiku.

Mi bi ćurku na trpezi pošto poto, a u ruci – jaje.

Narednu deceniju nemojte trošiti na bezvredne ljude i ideje koje će liti žuč i, da ne čuje kapetan Kuka, krv. Uložite tu energiju u intelektualno i moralno opismenjavanje dragih osoba, pa kad nas se skupi dovoljno, znate već, onda i Koštunica lako može da postane predsednik zemlje.

Znam da vam se žuri, ali nemamo vremena za novo nevreme. A posla kao nikada, stižu novi klinci.

Biti živ je retka privilegija u svetu magije.

Iskoristite to, pa se vidimo za deset godina, pametniji i mudriji, pa da uporedimo planove.

Bilo mi je lepo s vama ove nedelje.

Znaš ti zašto

Z

PS

Miloše Vučeviću, pristavite džezvu.

Vaš

.ЯR.