Verujem da svako političko biće sluša/gleda šta se dešava ispred, u nedostatku preciznijeg naziva – arhitektonske bravure Dragiše Brašovana. Ovo bi en ženeral značilo “svaka osoba”, jer ljudi su politička bića ali dobro – ne mogu nikoga da krivim zato što je odustao, koliko god mi zbog toga bilo teže i žao.


Elem, u nefer meču opštih mesta i notornih baljezgarija u oči najviše upadaju hipertrofirane aspiracije Neojogurtaša. Pretpostavljam da znani voditelj gađa fotelju glodur-a RTV-a i tome slično, ostali će da ujedaju za NIS i druge severnosrpske jake firme, kako god – sitna i lična bedastoća ogoljena je do autoironije.

To prosto tako biva, 99% stvari i pojava su upravo onakvi kakvim se izdaju.

Ima tu i jedan kolosalno bizaran momenat, onaj koji je celoj ujdurmi dao tzv. legitimitet: dame i gospodo, ako su vama Bojan Pajtić i DS okosnice separatizma i autonomaštva, vreme je da posetite vašeg lekara i farmaceuta. Dotični ne samo da nisu učinili ništa da se Vojvodini vrate zdravorazumske nadležnosti kojima smo STVORILI I SAČUVALI JEBENI IDENTITET, a koji bi neka druga centrala negovala za svoje dobro, nego su planski i temeljno gazili ono malo od laloškog specifikuma koji nam je ostao posle Jogurta vol.1. Vojvođanski paor nije skapao zbog njih, nego adrese u Krunskoj ulici, zadnja pošta Bg. Ni ja ga ne volim ali je tako – TAMO SE ODLUČUJE & POTPISUJE!

Nisu, dakle, pare te koje nas kecaju, mili moji polupismeni, nego duševna bojazan i otpor da sačuvamo ono što jesmo. A pare ne bi škodile, jebiga…

Kao i onomad, stvar se vrti isključivo oko gladijatorske borbe za fotelje. Kosovsko-evropska zajebancija, zapravo, nije povod za “vojvođanske secesionističke napore” već obrnuto – prava prilika da se stoka pozabavi nečim drugim, osim praznih stomaka, lažnih obećanja, populizma i kosmičke nesposobnosti, i da se vladari naših sudbina konsoliduju na svim nivoima vlasti. A sve jer smo ga popušili na duge staze i ispali face na kratke.

PS

Gradonačelniče Miloše Vučeviću, zašto ne pevate himnu ?

12.4.2013.