…ima tome dva dana, igrali su “Vojvodina” i “Šeirf”, koji Šerif – onaj “Šerif”, pa se nakon tekme lumpenproleteri našli u jednoj kafani. Ništa posebno. Malo dosadno već. Ali divno. Kad je divno.

Zapravo, jedina posebnost tokom večeri beše Zaborav autora, nespremnog na mikro prohibiciju, blesav, jadan, hoda na leru kao gladan zombi, a po kojoj se alkohol tokom “sportskih manifestacija” ne prodaje u krugu od jednog kilometra oko Borilišta. Ili Betanije ? Znam da su neki heroji Naroda u igri…i slovo B.

Ko određuje te cifre, pitam se ? Kako se došlo do 1.000 metara ? Da li je to donja granica huliganske lenjosti ? I, po ko zna koji put, zašto raja mora da pređe 1.001 metar da bi popila piće, a jer se fukara ne hapsi, tačnije – igra ča-ča s presudama, vrti, okreće, odlazi plesom u suton… ?

Da ih bijemo limenkama ? Nepovratnom ambalažom ? Povratnom ? Nepovratnom kartom za polarnu stanicu Amundsen – Skot ?

Zašto ? Zašto sve ovo ?

Zašto “Voša” uvek mora bespotrebno da primi gol, kad već čačkam ? Pitanje radi na više nivoa…

Uglavnom, prošla je utakmica, igrali smo kako smo igrali, dotična kafana sva crveno-bela, ja u zelenom kao debil, generalno – lepa atmosfera, i ja glup u njoj. Zašto uopšte sedim u ovoj kafani, misli mozak ?

Pa, osim zbog očigledne bande koja tu visi, zapravo sam počeo da izlazim tamo jer mi je neko rekao da tudi furaju Novosađani. Mislim, “Novosađani” ?! Šta se to zbi čoveku, ljudima i gradu, kada neko ekskluzivno počne da se provodi u lokalu u kom, pajz’ sad – “izlaze Novosađani” ? A šta su ovi po šabanskim mestima, Mogadišlijanci ? I ovo golica na nekoliko ravni…

U redu, Novosađani/ke ili ne, meni se mesto vremenom dopalo. Ne znam da li su oko mene Novosađani/ke ili ne, ali eto, pretpostavljam da je stepen niskosti i džiberizma tamo relativno nizak, a mesto posve nezanimljivo Potražiteljima Najluđeg Provoda, zbog čijeg odsustva i dalje tamo odlazim.

Možda je to ? Idem u kafanu ne toliko zbog onih koji su tu, već onih koji nisu ? Moguće. Moguće pitanje za Nadležne.

Posle legalno popijenog piva X, došlo je vreme za nevreme, red ispred toaleta i stojeće prelistavanje štampe koju sam već prelistao na poslu, ubeđen da izgledam manje idiotski dok čekam s novinama. Ili više cool ? Da nisam ja taj zbog kog ne idem u druge kafane, ili sam došao ovamo zbog samog sebe ? Hm, ovo tera na svašta…

Nebitno, ušao sam u Sobu Uspomena, obavio nesesesarije (bedna reč) i primetio obaveštenje koje umoljava goste da ne stoje na dasci od ve-cea.

…?!

Pitam znanog mi konobara, “da li je moguće da postoji potreba za ovakvim upozorenjem i u koji rezervat ste vratili dvonožne počinoce ?” Slikao bi ih.

Veli da treba iha-haj, hoće to, nisu muški koliko ženskinje, veli dalje, ima niskijeh što ne bi da dodiruju dasku turom, sos noge na Majku Zemlju, pa se popnu gore i rade šta već rade, a nije što prljaju dasku đonovima, no lipše klozet šolja, hoće to i da pukne, i manekenke imaju bar 50 kila, ali nisu one jer su visoke pa To rade zemaljski, a ove niže – atmosferski, otkači se sifon, krenu nedrage izlučevine napolje, a kafana, u inat, sve neki nagib, Dunav je drolja, muška, pa curi onako previše planski i usmereno, linijom manjeg otpora, pomislim, bog te mazo, pa govna su političari na aikidu…

I kako ta ženskinja To radi tako odgore, ne znam, ali sigurno prska više nego muški kada prskaju. Pijani.

I sad, ja ti lepo izađem, a tu ta i takva banda, sve moj do moga, moja do moje, a nisu moje koliko su ovi moji, možeš misliti, svi nešto pišu, predaju, glume, pokoji svirac i dripac, i šta bi sad mi jadni da neki Novosađanin; hoćeš vraga, nije on nego ona, elem – šta bi sad mi tako da sedimo i govorimo stvari jedni drugima, a ono dođu govna i poplave nas, šta je bilo – Novosađanka piškila, a to uvek, jel’da, ide prvo lagano, to, ta govna i sve, pa sve više, i sve brže, a ti sediš i sve ti neprijatno.

Znaš ti zašto

I