Naslov je epizoda “Državnog posla”.
Zahvalio bih svima koji su u ponedeljak bili ispred Studija M da podrže RTV, samo da to nije vaša i moja kuća. Bukvalno. Siguran sam da nismo spali na to da čestitamo jedni drugima ako se ponašamo pristojno i odgovorno prema sebi. Za to trenutno sledi macola u glavu, a ne stisak šake. Pišem vam jer pretpostavljam da ste sačuvali sposobnost da se stidite nečega.
Voleo bih da vas sve uhvatim za ruku i provedem po redakcijama ovog medija. Da sedite s nama na sastancima, posle njih, na ulici ili u kafani, što da ne, i da vidite kako smišljamo, uređujemo i pravimo vesti. Kako biramo teme i goste, ko je gostovao taze, ko nikada, ko je loš, ko dobar, logoreičan, argumentovan, elokventan, mutav, potencijalno problematičan, odgovoran, luftika, s ove strane, s one strane i tako. Mala nauka.
Ovu nemoguću misiju bih voleo da sprovedem kako bi vi, vlasnici medija, iz prve ruke videli o kakvim se osobama radi. Ko su ti ljudi koji prave TV, radio i veb program RTV-a? Šta ih pogoni, čemu se nadaju i od čega strahuju. Koji su im motivi i pretnje po njih. Može, doduše, i govnar od osobe da bude dobar novinar/ka ali retko biva.
Voleo bih, istovremeno, da vas upoznam i sa ljudima kojima ne odgovara način rada cenjenih kolega ali se bojim da ste taj Kadar već imali prilike da upoznate. Ne sećate se ubistva bivše zemlje, uživo? Smrt, sakaćenja, silovanja, laži, krađe, paljevine…? Šteta. Šta drugo da vam napišem kada opravdanje za zaborav ne postoji, osim „šteta“.
Što se Kadra i nove/stare vlasti tiče, neka odu u Pozorište mladih i pogledaju predstavu “Dok te ja hranim i oblačim”, večeras bila premijera. Koga si i šta oterala i ubila, mati mila…
Dobar deo ljudi nije upoznat sa dešavanjima na RTV. Njima mogu samo da preporučim da poslušaju ljude koji podržavaju RTV kakav ste počeli da cenite i volite, pa da preko puta njih presaberu one kojima to ne odgovara. Sličan se sličnome raduje. Ako vam ni onda nije jasno, pomoći nema. Žao mi je. Laku noć.
Piše crnim da će sve biti ok
S tim u vezi, voleo bih da Bojan Pajtić i Boris Tadić nisu došli na građanski protest za odbranu dosadašnje uređivačke politike i kadra RTV. Tačno, bili su tu privatno, bez stranačkih obeležja i mobilizacije. Tadić je čak, sedeći kraj fontane, izgledom i raspoloženjem više ličio na zgažen limun nego bivšeg predsednika države ali njihovim se dolaskom ceo protest, u očima Druge Strane, „protumačio“ i medijski preneo kao stranački organizovan i motivisan. Da li moram da napišem da je to notorna idiotarija? Kako god, nisu me obradovali pojavom ali, bitno „ali“, ovo je građanski skup jednako koliko je RTV i njihov javni servis. Niko nema pravo da njima, ili Bošku Obradoviću, Milošu Vučeviću, Igoru Jebalo Ga Ime Miroviću… zabrani da dođe. Kao u slučaju Dveri-DSS vs RIK, pravo i pravda nisu isto.
Da sam ciničnije raspoložen napisao bih da je laskavo to što je RTV, nakon parlamentarnih i lokalnih izbora, u očima stare republičke i nove pokrajinske vlasti viđena kao ubedljivo najvredniji plen u Vojvodini. Malo toga već nisu imali, autonomija se svela na pecaroške dozvole, a javni servis nosi krupne poene kod naroda koji slabo čita.
Poslednje što mi pada na pamet je da branim (ne)učinak pokrajinske vlade od 2000 do 2016. Jedva prelazna ocena, stečena šantavo na poljima kulture i pseudo multikulturale, nije dovoljna da spere zagađujući ukus nebavljenja politikom već sobom, zbog čega su navedeni akteri protesta odavno izgubili poverenje birača i minulim radom postali indirektni krivci zašto se protest uopšte i dogodio.
Međutim, previše je sveta sa internetom, a nekih bogami i sa pravim medijima, koji „žute&co“ krive za sve u Vojvodini: propast Pokrajine (smem velikim?), paora, radnika, porodilja, privrede, ekologije, morala, vaspitanja, zelenila… a da glupošću ili zlobom prećutkuju najvažnije od svega: za apsolutno sve od navedenog prvenstveno pita i rukovodi srpska, a ne vojvođanska vlada. Ovde, u Novom Sadu, prave vlasti nema. Ko mi ne veruje, neka budućem vojvođanskom premijeru, recimo Miroviću Jebalo Ga Ime Igoru, kaže da mu reši nešto u npr. somborskoj policijskoj upravi, pa će Ime Moje da se lati telefona i zove – Nebojšu Iz Beograda. Ovom što je uhvatio pucača na Milana Beka, lično.
No, ne bih sada o mračnjacima i spodobama. Protest je bio valjan. Pristojan svet. Ljudi koji veruju da možeš i moraš raditi dobro posao i ne nadrljati od politike. Ako se moj otac, drkoš & komformist de luxe, udostojio da se odfosilizira te večeri i prošeta – znao sam da smo na pravom putu. Sve kolege s kojima sam razgovarao su se složile da se na protestu osetila dobra energija. Znate Ono, od Onomad. Isto, samo manje. I mlađe. Stidljivo. Za sada i do sledećeg puta.
Znaš Ti Zašto
Prošetala sam do protesta sama, ali sam se vratila jer sam videla aveti prošlosti iz svog privatnog života. Nisam bila u grupi nikakvoj, bila sam sama i to mi je bilo nelagodno. Niko mi nije doneo peticiju da potpišem , i to je tako. Neki su i oborili pogled kada su me videli, a ja ih sve gledam pravo u oči. Volela bih da sam te videla. Sve je to emotvino za mene, sve sam to već doživela. To su moje kolege koje su odlično radile a i ja sa njima. Glupo je što su došli političari, razlog više da odem na izložbu u blizini.
Bravo derane! Prava analiza skupa. A mi kojo vas/nas podržavamo idemo dalje do ostvarenja cilja! Do pobede! Do slobode! Nadam se skorašnjem protestu ua RTV! Vidimo se! #podržiRTV
Naravno ne “ua” RTV nego “ZA” RTV. Greška brzine pisanja
Ponosni smo što smo bili i sa drugim slobodoumnim i mislećim Novosađanima pokazali solidarnost posle dugo vremena trpljenja i ćutanja. Ovo je bila tek PRVA RUNDA. Biće ih sigurna sam još jer razlozi za protest su se nagomilali. Posle toga slede nokdaun (knock-down) pa nokaut (knock-out). Vremešni bračni par