Podržali smo juče Sajmona, “Kulturnu razmenu” i “Biciklističku kuhinju”. Bilo je lepo, pristojan svet meni mahom nepoznat se mirno izdružio, osvežavajuće je videti da neki ljudi ovde žele da ostanu, a ne obrnuto.

“Izvinite, šta je ovo ?”
– Sekta gospođo.
“Kakva sekta ?!”
– Ne znam, kažite Vi meni na šta Vam liče ovi ljudi.
…

“Pa jel’ moguće…?”
– Dešavalo se ovde i gore i gluplje gospođo…

(slučajna žena i ja)

E sad…

Pošto su 99% ljudi, stvari i pojava upravo onakvi kakvim se izdaju, preskočiću deo o sektama i tabloidnom tranžiranju pomenutih. Svi akteri ovog slučaja, od Sajmona, preko Države, do takozvanih novina, jasno odaju ko su i šta su.

Zvončica ima svih pet čula koje tumači razvijen mozak i u stanju je da odgovore potraži i raščivija sama.

Ovo je tekst o kastriranoj armadi licemera koji neuspešno pokušavaju da se kvalifikuju za svoje Parče Neba.

Veličanstvena Oda Imaocima Mišljenja!

Dragi Novosađani/ke, vatreni obožavaoci striktne primene zakona,

Ovo je pismo koje u ime svih nas Podržavača kroji Zvončica (bling, bling!)

Drago mi je da ste reflektovali vaše stavove i sopstvo preko ilegalnog softvera, na kompjuteru s monitorom koji će uskoro imati PDV 20, a ne osam posto jer su luksuz. Da, IT oprema je luksuz, kao i ostanak Amerikanca u Srbiji i ne vidim da se iko od vas zbog toga nasekirao. Razumem, to s porezom je sada novo u zakonu i znam da ste vi bez zakona kao Artur bez Ekskalibura.

To što ste okupljene ljude nazvali sektašima nas uopšte ne vređa. Koja se još kruška naljutila kada joj kažu da je breskva ?!

Nas kruške do neba veseli vaš patriotizam i spremnost da se angažujete u odbrani Ustava i zakona Republike Srbije. Posebno smo fascinirani akcijom kojom ste podržali Paradu ponosa (saglasnu s Ustavom RS i Zakonom o zabrani diskriminacije i slobodi okupljanja), a Onomad svaki dan zvali telefonom Koštunicu da mu kažete kako je anti-legalistički skrivati haške optuženike nakon što si, kao predsednik države, potpisao Sporazum o saradnji s Tribunalom.

Garantujem svojom malenom kožom što svetluca od magičnog praha da ste do petog kolena u familiji uredno prijavljivali promenu adrese i prebivališta u roku od 24 časa. Moramo se upoznati jer do sada nisam sreo tako revnosne građane/ke, niti jednog/nu, a lično sam grbavio adresu dve godine zbog lenjosti i globe u MUP-u, što preporučujem svima koji poštuju zakon, pa policija baš i ne oseća realnu potrebu da zna gde smo i šta radimo.

Da nema vas, ja nikada ne bih znao da je Republika Srbija bastion demokratije, efikasne birokratije i građanskih prava, u kojoj čovek stvarno mora da bude Adolf Ajhman da bi ga se isteralo napolje. Naš The Sistem radi savršeno i švajcarske sajdžije seku vene kad god gledaju “Insajder”, a ovaj oženjeni peder i pacifikovani ustaša Sajmon se o Zakon ogrešio do te mere, da sam noćas sanjala Natašu Mićić (ne tako…) i njene Reči kao predsednice Parlamenta koje bi u ovoj zemlji morale biti Redovno Stanje Stvari U Svoj Svojoj Vanrednosti.

Iskreno vam zavidim što vas nikada u životu Država nije zajebala, pravila majmunom i ubeđivala da su dva i dva jednako pileći giros sa cacikijem.

Drago mi je, opet, da poredite Republiku Srbiju i Sjedinjene Američke Države. Bio sam tamo slučajno i posvedočio da ne samo što smo društveno-mentalitetski kompatibilni, već Jenkiji moraju da zapnu kano dalmatinski magarac da bi uhvatili korak s našim Srebrnoletačkim pravnim procedurama, sudovima i policijom. Pogrešiti u srpskoj papirologiji ravno je prepolovljavanju Crvenog mora, zbog čega i dalje čuvam dva originalna primerka babine umrlice, ne starija od šest minuta, koji mi mogu zatrebati ako budem želeo da registrujem plovni objekat.

Siguran sam da ste, tako košer i krotki, pročitali knjigu Brankice Stanković i otopili se na sofi od siline pravde i pravičnosti koje izbijaju iz papira i mastila. Poštovanje i zahvalnost koje su B.S. iskazali građani/ke i državne institucije zbog posla kog je obavila da bi nama bilo bolje, a ološu gore, navodi me na pomisao da će nas Luksemburg tužiti zbog omalovažavanja tamošnjih procedura, tužilaštva i koncepta pravde i društvene jednakosti.

I tako…

Malo mi je loše jer u Neverland-u nemamo tako dobar život kao ovde, a ljudi okupljeni juče u centru jesu dobri, ali ne toliko da me moralno vozdignu.

Sinoć sam loše spavala jer sam se bojala da će Sajmon seksualno napastvovati našu decu, a Kačavenda neće imati live streaming.

I kome u gradu još treba nova firma…

Znaš ti zašto

I