“Go car” su u poslednjem slučaju moje kolege, jedni od. Novinari, jel’da, i ja s njima, blažen kao biber u mlakoj supi.
Zbilja je pitanje kada će nagomilane frustracije rezultirati nečim pogubnijim od trovanja Širokih Narodnih Masa. Ne znam što nismo laki na suicidu, dokazi govore suprotno, možda čemer stvara imunitet.
Ili prosto nema hrabrosti ?
To da smo površni kreteni zna svako ali ima tu i poštenog sveta koji zarad Nečega radi Nešto po Nečijem diktatu, što bi se u nedostatku boljeg opisa moglo nazvati “prodaja sutrašnjice po jučerašnjoj ceni”.
Navodno sam rečit ali nema tih slova koje vam mogu opisati esnafsku katastrofu u kojoj su glavni kreativni igrači potrošne figure visokog mortaliteta, a dirigenti tih propalih orkestara generalno nebitne, mada nepresušne spodobe kratkodahnog mortaliteta.
Za života traju fantastično dugo i neugasivo, srećom mru kada im je vreme pa ih svi brzo zaborave.
Od ovoga nažalost ne biva bolje nikome, problem je što je njihovo “Znam zašto” jače od našeg. Doduše, nije jače, samo danas bolje radi.
I sada je, naravno, strašno bitno baviti se rekonstrukcijom vlade za koju je i Internet Explorer znao da je glupost, matadorov plašt, šarena kapija pred oborom….odaberite kliše po volji.
Da ljudi prestanu umirati, niko ne bi kupovao novine, s razlogom. Da nema sporta, isto važi i za TV vesti, s tom razlikom da su Konzumenti ipak prirodno skloniji pasivnom odumiranju.
Prvo je osmeh bio događaj. Sada se primilo na ideje. Sutra će biti krivi sinovi i očevi.
Znaš ti zašto
I
29.7.2013.
Be First to Comment