Zvončica ne voli hejt, pa s demonima ne ide na blind date,
Fudbal igra loptom, upoznaje ljude pravo baveći se sportom.
Kad ubode tricu, ili da gol, ne pokazuje prste, već sluša soul.
Na svaki teren može da ode, jer publika pamti dobre zgode.

Na sahranama ćuti obrene glave, ne gura narod željan slave.
Tu osobu zna, ili je strašno bitna, prava faca, a ne duša sitna.
Ne gleda aleje i ne broji rake, istinu vidi kada otvori šake.
Godovi kože dela su sva, dobra il’ loša, znamo i ti i ja.

Govore sluša ali ih ne pamti, malo koji ne završi u kanti.
Sluša oči, sluša uši, pod kontrolom mozga što odgovara duši.
Prepoznaje druge, kada joj daju, to je lako, oči im sijaju.
Iskrom vatre, pitome, tople, izbegava lomače i pita “dokle” ?

Kada je snađe zlo, ne busa se u grudi, otvara ih da joj se sudi.
Nikom, pa ni njoj, sudba nije matični broj, isti, stalan, samo tvoj.
U drugom gleda sebe i traži isto, teško ide, jer nismo načisto,
Kada pobeć’, kada stati, gde su snena polja, a gde kazamati.

Znaš ti zašto

I