Poštovani.

Čekao sam da prođe 17 sati, završi se radno vreme, prođe odmor po kućnom redu, a ručak otklizi polovinu puta od skuvane hrane do gnojiva. Imate li par minuta, ili da pišem kada se varenje završi ?

Pretpostavljam, siguran sam čak, da je velika većina vas trudom i talentom sebi obezbedila relativno ugodan život. Kao svako u ovoj turobnoj zemlji, pre ili kasnije ste posegli za ovim ili onim krivičnim delom, žmurili kada ne treba, primili ili dali mito, okoristili o nepotizam, porodične ili prijateljske veze i nemojte se sekirati – ovo nije moralna prozivka. I ja sam. Niko ne upire prst u vas zato što ste, sa strankom ili bez nje, završili trenutno isplativ fakultet i snašli se u ovom nepatvorenom haosu. Štaviše, znam da su neki prosto imali sreće, Kosmos ih nije prevideo i bez ličnog pristanka postali su Tranzicioni Pobednici.

Čudan sport u kom svako svakome čestita, ali se gubitnici i pobednici vremenom ređe druže zbog razloga najglupljih: novca, sujete i gordosti.

Koliko god bio srećan zbog vašeg relativno dobrog položaja, a zaista jesam, red je da vas upozorim da šestocifrena mesečna plata uopšte ne garantuje spokoj vama i vašim najmilijima. Velik, opremljen stan, pun frižider, plaćeni računi, letovanja i solidan automobil jesu pošteno osvojeni komfor, no, on je tu samo da vam obezbedi dodatno vreme kog siromašni nemaju.

Pre ili kasnije, a želim vam nikada, udarićete glavom u isti onaj zid kog svakodnevno celiva barem četiri miliona građana/ki pa ćete, nenavežbani kakvi jeste, odreagovati pogrešno. Pristojan materijalan položaj vas neće, niti može, odbraniti od Države i demona koje uzgaja. Ponavljam, vaš Brojčanik Nesreće ima samo više cifara, a one su ipak – konačne. Strašno je mali promil onih kojima se to nikada nije stvarno desilo.

Kada vašu decu, ne daj bože, budu gazili i bušili kriminalci, shvatićete da na urgentnoj, tužilaštvu, policiji i sudu ne primaju srebrne i zlatne platežne kartice (avaj, advokat prima i anihilira). Kada vam, ne daj bože, otmu automobil, primetićete da policija ne može da vam pomogne. Isto važi za vaš komšiluk, generalno ojađene, mrzovoljne i sve nevaspitanije ljude kojima ne možete platiti da se ponašaju pristojno, a da ih umolite beše kasno još nakon drugopočinjenog primitivizma, jer ste/smo ćutali posle prvog.

Uvek će na kraju Karmičkog Skeča biti neki predug red, nepravilnost, prekršaj ili otvoreno, teško krivično delo upereno protiv vas, kada talenat, trud, poštenje, pristojnost i principi mogu samo da čuče i vrište u dubini vašeg bića, a što pravi stres, rak, naboranu kožu, sede vlasi, tabletomaniju, traumirane potomke, o razvodu braka da ge govorim.

Najgore od svega, a tek ovo je u ne “daj bože” kategoriji, uvek postoji realna šansa da bez ikakve krivice oživite najbrutalniju romsku kletvu:

Da bog da išao na sud i bio u pravu!

Lažem, gore je Ono s bolesnom decom, neću ni da pominjem, dragi ste mi…

Svestan realne opasnosti da moj tekst protumačite kao kiselogrožđani vapaj relativno siromašne osobe, pogledajte iza sebe i recite pošteno: da li je ovo život koji želim da živim, među ljudima koji me okružuju, u sistemu koji nas oblikuje ? Ako to ne pomogne, pogledajte novine – vi sa pošteno zarađenom platom od preko sto hiljada namah ste postali “ekstraprofiteri”, što mu nekako dođe termin kojim se žiguju gangsteri, bar je tako bilo pre.

Znate ono: “E, vidi ovoga što mažnjava lovu, nije fer, narodne kuhinje krcate kao H&M, nezaposlenih k’o pleve, a država kleca…”

O ozbiljnosti mog upozorenja najbolje svedoči podatak da generalno podržavam skalarno oporezovanje građana/ki, ali samo u državama koje to i jesu, ne bananama. Da imam preko 100.000, u Srbiji, prilično sam siguran da bih tim povodom nešto konkretno uradio, pa makar na vrata opštine ili Parlamenta luterijanski zakucavao Listu Problema.

E sad, stvar je senzibiliteta: nekome više smeta nepregledna gomila ljudi koji ama ništa ne rade za masne pare (pa se klepaju “bogati”), drugi su besni jer su građani drugog reda (Romi, Albanci, LGBT, ateisti…), a treći, najbrojniji, zagovaraju socio-filozofski miš-maš po kom je apsolutno SVE u ovoj zemlji otišlo u tri lepe.

Šta se vama više dopada ?

Reći ću vam šta se meni dopada: Poljaci, tri sindikata, najavili okupaciju Varšave. Šta je Poljska ? Pa, za naše standarde zemlja uređena i bajna.

Tamo relativno bogati imaju još više vremena.
   

Znaš ti zašto

I