Poštovani zemljaci/kinje,


Pre 12 godina u Jagodini je ubijen moj kolega Milan Pantić. Viteški, s leđa, tupim predmetom po glavi, pred stanom u kom je živeo. Vrlo je moguće da ste ovih dana sreli njegovog ubicu, dobrog domaćina i negovatelja porodičnih vrednosti, kako to već biva sa onima što kolju, biju i vređaju novinare u Srbiji.


E, sad…


Savršeno znam da vas još savršenije boli qrac za novinare! I to je u redu. Evo, meni je za neke, i zbog nekih novinara, toliko otekao veseljko da više liči na treći testis negoli instrument zabave & olakšanja. Nisam zloban, nema ljutnje, ovde je odavno sasvim OK da te ni za šta nije briga, osim za svoju i guzice onih koje si rodila/napravio. Darvin, a ?

Dalje, skrozsasvimsuper znam da smo mi novinari i te kako udarnički doprineli lošem položaju u kom se nalazimo, kao profesija i bogami – država. Imate svako pravo da nam kenjate zbog ovoga i onoga, sve stoji i dobar deo nas se trudi da to i popravi. Ne ide nam baš najsjajnije (zajebana reč, probajte brzo da je otkucate….)… ali jebiga – kome ide Ovih Istorijskih Dana, a da nije sveti uplatilac i korisnik Članarine ?! Uostalom, imamo ime i prezime, nije svak’ đubre i prodana duša, što verujem važi svugde i za sve profesije.

Takođe, a ovde se nemojte ljutiti, pametan čovek/žena ne mora da proba proliv da bi znao da ima loš ukus. Stoga, ne kupujte tabloide i ne gledajte monstruozne TV programe. Negledanje i nečitanje su besplatni, a kritika dotičnih meni sve besmislenija. Zabraniti treš ? Nikako! Tu je s razlogom, da se čovek priseti šta valja.

Jebite one koji vam kroje život, a ne šabane koji vas vređaju – za vaše pare. U tri pizde materine sa gej paradom i hrvatskim fudbalerima, što koji qrac ne odete ispred Parlamenta i vlade ?!?!?!

Čemu ovaj nekrološki spomenar ?

Nije zbog Stanijine guzice, mada je žanr kompatibilan. Pokušavam, naime, da popravim odnos publika-novinari i ne bih voleo da ostanem sam. I vi i mi imamo krša posla, a sedenje na starletinom drugom od dva aduta prosto ne radi radnju. Osim ako niste starleta… ili Mlađan Dinkić, recimo.

I dok polovina radne Srbije plače, a polovina se smeje jer će ima plata najesen biti veća 250 dinara, što je u tri qrca vest za novine, razmišljam o staroj teoriji po kojoj se Opća Vrednost ljudskog bića meri odnosom prema slabijem. Znate kako ide, ko mlati Hrvate, Rome i gejeve po Beogradu, taj je ološ faking bedan i nizak, a ko se iživljava na životinjama…. pa, tu već nemam reči. A pitanje za 32.000 kuna je:

Gde su novinari u ovoj paklenoj jednačini ? Pola Rom – pola pas ? Liči, stalna promena lokacije i glockanje kostiju. Što i nije tako loše ukoliko te s vremena na vreme pomaze i daju ti kusur, al’ sve manje biva.

To što smo mi zasrali koliko smo zasrali, a zasrali smo debelo, ne znači da nam se uloga promenila. Verovali ili ne, tu smo zbog vas (“služimo narodu”, hell yeah!), a civilizovana društva se od ovog pizdomaterinskog bespuća razlikuju po tome što građanstvo napad na novinare tumači lično. Sestre i braćo, mi vam dođemo kao načitana policija koja nema pravo na silu – ostatak posla je identičan, a sve da Govna ne bi stekla i zdražala monopol na Život.

Da li je Pantić sebi za ćef pisao šta je pisao, pa mu se Srbija zahvalila ? A Ćuruvija ? Vujasinović ? Anastasijević ? Stanković ? Bodrožić ? Cece Peščanik ? Pančić ? Gde su, majke vam džiberske, sve te pare i usluge koje su navedeni šatro dobili za izdaju, verolomlje, antisrbizam i neulazak Partizana u Ligu šampiona ? No dobro, ovde se već gubim…

Neka ostane ovako: ako novinare, sa svom medijskom logistikom i poznanstvima na Vrhu, ovoliko gaze i tamane, šta će uraditi TEBI, kada im se jednom zameriš ?

A hoćeš, mali grad, mala zemlja…

Znaš ti zašto

I

11.6.2013.