„Vest da smo dobili nagradu „Dobar primer Novog optimizma“ smo primili veselo, pandemijski. S porodicom, koronarno. Obradovalo nas je žešće, nismo znali zašto nam se Branislav Guta Grubački javlja, Čavić je išao na sastanak i mnogo sam bio radostan kada je javio da dobijamo tu nagradu“, kaže Dušan Šaponja, jedan od dva laureta pokreta Novi optimizam koji slavi 16. rođendan, i polovina kultne emisije „Marka Žvaka“.

Podsećamo, prethodne godine Dobri primeri Novog optimizma bili su uzbunjivač iz fabrike „Krušik“ Aleksandar Obradović i profesorka beogradskog Univerziteta Biljana Stojković. Šaponjin imenjak, Dušan Čavić, smatra da je počastvovan dobrom ekipom ljudi u kojoj se našao.

„Ne doživljavamo to što radimo kao neku bitnu stvar, ali na neki način sve što mi radimo, mi zapravo snimamo ono što bi mi voleli da gledamo. Svi bi mi želeli da živimo u normalnom durštvu“, kazuje Čavić, a prvo ih pitamo šta da kažemo vanzemaljcu ako nas sretne i pita šta je to „Marka Žvaka“?

Zajedno: Ljudi, životinje, vanzemaljci i pojave ovih podneblja.

U obrazloženju nagrade stoji da ste gradili i branili građansko društvo. Biću đavolji advokat i pitati vas „pa dobro, gde je to građansko društvo koje ste izgradili i odbranili“?

Čavić: Dosta tih ljudi, ta srednja klasa, ipak postoje u većim gradovima. U manjim gradovima je lošija ekonomska siituacija i manje ih ima nego krajem osamdesetih, ali ljudi su apatični, odustali su. Neće uopšte da se bave tim muljem, ali oni su tu, samo ih treba aktivirati, izvući na izbore za Beograd i da promenimo ovo, da bi došlo bilo šta drugo. Nešto bez nepoštovanja zakona, institucija i zdravog razuma. Bitno je da se stane na put ovome što traje, jer ovo nije zdravo.

Šta je po vama građansko društvo za koje se borite?

Šaponja: Društvo koje je svesno da je administracija tu zbog njih, a ne oni zbog administracije, da su svesni da je ono što se nalazi ispred vašeg stana i ulaza isto vaše i neće to drugi rešavati. Divlje deponije u vašoj okolini vas se tiču, a ne da se prođe pored njih, da se zgrozi ili da ne daj bože sledite primer i vi bacite tu nešto. I naravno, solidarnost sa ljudskom marginom, junacima naših priča, koja je svuda oko nas, a prema kojoj često zatvaramo oči.

Zašto vam je toliko važno da se baviti marginom?

Čavić: To je život. To kako žive oni koji su najneosposobljeniji, od kojih je najviše oduzeto, to je slika i prilika društva u kom živimo. Na kraju balade, te ljude nemaš u javnom životu, niko ih ne zarezuje. Oni imaju duha i šarma kog nemaš na drugim mestima.

Da vam RTS poudi posao, odnosno otkupi emisiju, da li bi pristali?

Zajedno: Da.

Šaponja: Nikakav problem, dok god možemo da radimo ono što želimo i na način koji želimo. Da nam niko ne govori kako da obrađujemo te teme. Bilo bi čak prirodno da je naš sadržaj plasiran celom stanovništvu zemlje u kojoj smo, jer se tiče života svih nas, a nije format kupljen po licenci gde je 100 ljudi zaključano, pa čekaju da izađu, ili je rijaliti o kuvanju. Kad tad će to ići na javnom servisu. Pitanje je da li ćemo mi to da radimo.

Čavić: Slažem se. Sve vreme plaćam pretplatu javnom servisu, verujem u njega, bez obzira što ne verujem u ovakav javni servis. Stalo mi je da postoji objektivni, profesionalni, nepristrasni javni servis koji neće stajati ni na jednu stranu. Naš javni servis nema naučne i obrazovne programe. Što se drugih televizija sa nacionalnom frekvencijom tiče, u trenutnoj ponudi ne vidim da bi „Marka Žvaka“ mogla negde da ide.

Pitam vas zato što je vaša epizoda sa doktorkom Marijom iz Milana, početkom pandemije, nadmašila oba javna servisa u oblasti informisanja građana u kriznoj situaciji. Ljudi su se okrenuli vama, a ne RTS-u i RTV-u, kako to objašnjavate?

Čavić: Evo kako. Mi znamo da Suzana Vasiljević, medijska savetnica Aleksandra Vučića, zove urednike RTS-a, da ih zamoli, sugeriše, znamo da i Aleksandar Vučić zove te urednike da komentariše program. Kada smo zvali Mariju iz Milana, Vučić se smejao iza onog totalnog ludaka Nestorovića, koji nam je rekao da pošaljeme žene u Milano na šoping, jer je ovo najsmešniji virus na svetu. Tada im je agenda bila, kao i sada, „sve je pod kontrolom“. A iskustvo te devojke iz Italije pomoglo je da svima bude jasno da će to doći i ovde i zato je taj video bio prvi na trendu „Jutjuba“ i svi su ga gledali. Tamo su čuli sve ono što na javno kontrolisanim medijima nije servirano.

Imate sada i obavezu da širite optimizam, šta je on danas u Srbiji?

Šaponja: Ova košava. Toliko je čist vazduh bio četiri, pet dana, bio sam u fazonu „daj brate da dišem“. Priroda je optimizam i trebamo maksimalno uživati u njoj, vidimo da je problem sa vazduhom, ali možemo mi da padnemo i niže.

Neko će vam reći da je budžetski deficit katastrofa, da smo se opet zadužili, da se vlast traljavo nosi sa pandemijom, da nije otvoreno nijedno pristupno poglavlje sa EU…

Šaponja: Jeste, brzo te zaboli mozak, pa ne možeš više. Ne znam, možda moraš da imaš urođen optimizam. Meni je to svaki dan koji izađem napolje, uživanje u tome što te okružuje dovoljno je da si optimista. Opet, kada kreneš da slušaš informacije kojim te bombarduju, to treba procesuirati, a da ti potpuno ne ugasi optimizam. Uživaš u bližnjima, voliš ljude, gledaš na stvari drugačije, znaš da će sve proći, bila to ova ili ona vlast, jedino neke trajne posledice koja ostavlja određena ekipa – e, to su problemi. Vazduh, voda, male hidroelektrane, to su stvari koje me više zabrinjavaju nego deficit i suficit, to bude pa prođe.

Kako se podiže javna svest, da te čovek razume da je ekologija važnija od budžeta?

Čavić: To se gradi većim standardom. Da bi ljudi počeli da razmišljaju o drugim stvarima potrebno je da lakše krpe kraj s krajem. Ljudi ovde loše žive, prosečna plata po fabriketinama koje otvaraju je 300, 350 evra. Gde će oni da dobace da li je čist vazduh?! Mislim, hoće, ali to je jedan u nizu konglomerata stvari koje im nisu najvažnije. Čim bude viši standard, onda na red dolazi ekologija.

Šaponja: Delimično se slažem, ali mislim da je obrazovanje tu ključna stvar. Gvožđe se kuje dok je vruće, kroz škole se razvija kritička misao i svest o pojavama oko nas. Standard i obrazovanje.

Premijerka Ana Brnabić je rekla da smo jedinstveno društvo, ali mi ne možemo da se složimo ni oko najprostijih stvari. Kako da zaustavimo društveno raslojavanje i podele?

Čavić: Jedino odlaskom ove vlasti. Ta predstava, manipulacija u javnosti i medijski nastupi, predstava drušva u zlatnom dobu, gde teku med i mleko, gde smo najbolji po stopi umrlih, to su neistine i naravno da se javi gnev ljudi koji znaju istinu, kada vide kakvi ljudi vode ovu zemlju. Problem sa našim mentalitetom je da su ljudi toliko izmanipulisani, da oni veruju svemu što čuju od Ane Brnabić i Vučića. Jedino kada dođe nova vlast da se radi na tome, da se leči mentalitet, da se uradi lustracija i da ljudi saznaju šta se sve dešavalo ovih godina. S druge strane, mora da se neguju zdrave kritičke misli i da mediji ne postanu zatvoreni za jednu stranu, već da sve čuješ i sam doneseš odluke. Da ljudi počnu da poštuju tuđe mišljenje i stavove.

Svi to želimo mirno, ali vlast nam ne daje razloge da verujemo da je mirna smena moguća, šta vi mislite?

Šaponja: To je jedini način. Ne mogu da predvidim, ali mislim da je veći problem preplivavanje. To tako funkcioniše. Mi se vrtimo u tom krugu. Žao mi je, ali mi se čini da će opet biti „jao, super, može on, baš zna da radi…“. Duboko je korenje negovanja poslušništva i vlast sama po sebi inercijom teži da ostane vlast. Ne vidim da će bilo ko biti optušten zbog ovog ili onog, samo se menja zastava.

Možemo li se nadati da će promena biti „maštovitija“ nego u Crnoj Gori i Banja Luci, da ne biramo između auto/kleptokrata i kleronacionalista, već da imamo pravu građansku opciju?

Čavić: Videćemo. Iskreno verujem da na izborima u Beogradu sve druge snage mogu skupiti većinu u odnosu na naprednjake. Verujem u Ne davimo Beograd, to je solidarna snaga, to mi je bitno, da smo jedni prema drugima solidarni. Sloboda, solidarnost, poštovanje zakona, to mi je dovoljno za početak.

Šaponja: Uvek je taj građanski procenat u manjini. Ono što može da ima je jezičak na vagi, pa da ima veći ili manji uticaj. Sve je okej, ali nije mi nikada ni bio cilj da budem pripadnik apsolutne većine, na bilo koji način.

Zašto mladi desničari misle da crtanjem murala sveštenika, odlascima na litije i „odbranom Kosova“ čine nešto subverzivno, primamljivo i protiv glavnog toka misli?

Šaponja: Zato što su ih izmanipulisali. Ali, proći će ih.

Stvarno misliš?

Šaponja: Sigurno. Svako društvo ima takvu ekipu i veliki deo njih kasnije kaže „jao, vidi me kakav sam bio u srednjoj školi…“

Slažem se da smo svi mi menjali stavove i svetonazore iz mladosti, ali nacionalizam je ipak najjača droga?

Čavić: Šovinizam mi je gori. Patriotizam mi je najprihvatljiviji. Za nacionalizam me zabole, gledaj na kojoj si planeti čoveče, jedna Planeta, ljudi raznih bolja koža, that’s it. Mladi jesu zadojeni predrasudama, istorijom, ali zločini i zločinci imaju imena. Nisu narodi ovakvi i onakvi, pođi odatle da ne želiš drugome što ne želiš sebi. Meni su s obe strane familije u logorima završavali, ali je baba rekla mami „nisu svi Hrvati ustaše“. Ja bih prvi trebao da gajim mržnju prema hrvatskom narodu, ali baka je to tako rešila i nemam taj problem.

Šaponja: Davanje prostora toj ideologiji njima dodatno znači. Mislim da ne postoji jedinstveno društvo, imaš građance, nacionaliste, šoviniste, ali postoji nešto što se zove zakon koji može da ograniči nasilje i govor mržnje – i da se to poštuje. Nismo mi ni prvi, ni poslednji koji imamo takve grupe. Međutim, kada budemo imali primere fer-pleja sa raznih instanci, pre svih od ljudi koji nas vode, samim tim će i tolerancija da se razmaše, što ne znači da neće neke nove kontrasnage reći „E, neće moći“. To je istorija čovečanstva.

Da li ćete raditi epizodu o maskama, vakcinama i pseudolekarima?

Čavić: Ne verujem. Već smo pravili o teorijama zavera.

Šaponja: Niti mi znamo nešto o tome, samo ono osnovno. Trudimo se da izbegavamo teme kojima se svi bave. Već je prežvakano.

A građani, kako da se nosimo sa cinizmom vlasti pre, tokom i posle pandemije?

Čavić: Na mišiće. (smeh)

Kao kada smo podigli dozvoljen nivo aflatoksina u mleku?

Šaponja: To je primer kako jedan „klik“ pomeri taj paramter, i eto ga čist vazduh. Tako se rešavaju stvari.

Ali, to je već Alan Ford?

Šaponja: Tako je. Sad je bila izložba, volim ga.

Pozitivan utisak iz 2020?

Čavić: „Partizan“ je juče dobio „Bešiktaš“ u basketu.

Šaponja: „Zvezda“ puni sve redom, okolo, naokolo, to je više događaja. Evo, iako je bilo mnogo, mnogo, mnogo peripetija, ipak sam uspeo da se okupam u moru.

Za kraj, ne mogu da odolim: pitali ste svojevremeno poslanike u Parlamentu koliko košta jedno jaje, a meni je bilo smešno to što je jedini koji o tome nije umeo da bekne ni reč bio poslanik Ivan Bauer, koji se inače na nemačkom preziva „seljak“, odnosno „paor“?

(smeh)

Zajedno: Pa da, da vidimo koliko su u realnom svetu. Oni su svi u kamionima i avionima, slabo imaju kontakt, ne idu na pijacu. Možda je to blokada kod Bauera, ne želi da ima veze s tim više.

ZTZ