Antikontejnerski gradonačelniče Милоше Вучевићу,

Dobar dan. Kako ste ? Da li sam Vam nedostajao ? Da li ste danas rovarili po kontejnerima u potrazi za hranom, pa nabasali na bebin leš ? “Dobro”, “ne” i “ne” ? Drago mi je, da ne kvarimo…

Ali biva, tek da znate.

Pre nekoliko meseci sam umolio Vaše i moje sugrađane da ne bacaju hranu u đubre, već da je umotaju u najlon kesu i okače o zglob kontejnera. Video sam previše ljudi koji bi cenili takav besplatan gest, kao i Novosađane/ke koji su se ovoga setili pre mene.

Ne sećam se da sam napisao da se višak beba baci u kontejner ali dobro, siguran sam da počinilac ima svoje razloge.

Jel’ se tako kaže, “ima svoje razloge” ?

Vidite, cijenjeni Вучевићу, čvrsto verujem da ste Vi i Vaša kasta nedodirljivih političara izvesno odgovorni za Stanje u kom sve i svako ima svoje razloge. Vaša stranka je dve decenije pećinskom upornošću vaspitavala glasače da se za svako zlodelo može i mora naći opravdanje, koliko god ono bilo van razuma. Vaši praoci, a i bukvalni otac Зоран Вучевић (СРС), utrošili su dobar deo svog života i mojih para da nam ličnim primerom pokažu da je svaka neprijatna tema podložna relativizovanju i diskvalifikaciji, što je neke od nas navelo da pomislimo kako Ratko Mladić, na primer, ne samo da ima Svoju Verziju Događaja i Svoje Razloge, već da je u nekim kliničkim slučajevima jebeni srpski heroj!

Tako i ovo. Imala je ta osoba svoje razloge. Videla je Vas i Vaše šta radite na vrhu lanca ishrane, pa ako veli – što da ne, prolaze i poganije stvari.

Čestitajte ocu bebu u kontejneru. Njegov pregalački diskurs nam je, između ostalog, i to omogućio, jer kada sistem vrednosti srozamo do dna, onda je i beba u đubretu sasvim uobičajena pojava. Poručite mu da “ovo” uopšte nije najgori scenario i nadam se da će biti živ kada ovi s kapuljačama dobiju decu, da zejdno gledate plodove vašeg rada.

Mrzim kada čujem “samo da nije gore”, jer to “gore” se upravo dešava. I ne golicajte mi mračnu maštu, mogu da Vam nabrojim zaista gore scenarije od ovog.

Za takve fenomene, a nemam bolju reč, obično se kaže da su nezamislivi. Ako je tako, da li osoba koja baci odojče u kantu uopšte ima pravo na odbranu i Svoje Razloge, ili su oni sastavni deo te nezamislive priče, pa nema svrhe slušati nešto što um ne može da pojmi.

Ne znam, vredi razmisliti o tome, a Vas pitam jer je politika veština nemogućeg.

Ono što mene trenutno živo zanima je da li osećate zrnce odgovornosti za sve što Vam se dešava pod nosom ? Ili je sasvim prirodno da čovek, kog u političkom kontekstu smatram za kadar iz partijskog kontejnera, ćuti kada se u narečenom pronađe beba ?

Kako god, ne uživam u ovom tekstu ali Vas moram podsetiti da imate moralnu obavezu da se građanima/kama Novog Sada konačno obratite povodom sve brutalnijih i bizarnijih zločina. Oni se dešavaju toliko često, da postoji realna bojazan da se na njih naviknemo kao na Srpske Pobede iz devedesetih, pa posle tražimo šećera i vode kada nam drugi objasne da smo sve ratove izgubili.

Bojim se da se jedno jutro i sam ne probudim u kontejneru, ako razumete na šta ciljam, efendi Вучевићу.

Pod “obraćanje” građanima/kama ne mislim na nemušta saopštenja koja pročitate dok u sebi mislite kako privesti dan kraju.

Ako ne možete da se obratite javno bez papira, onda ste promašili profesiju.

Obe.

Ne šalim se, ljudi koji imaju šta da kažu ne čitaju dok govore.

I tako…

Dok ne pronađemo oglodane ostatke bebe u kontejneru,

Uživajte na vlasti.

Znaš ti zašto

I