Primite moje iskreno saučešće. Ne, nije preminuo niko Vama blizak, bogu hvala, država nije departizovana, bezočno sisanje mojih para teče po redu, Bokan je, амин, i dalje pasivno-krajoličan, ћирилица košer, gradska kulturna “scena” tamo gde joj je i mesto, uškopljenu stoku zanima samo estrada, a Kurina…pa, i on je i dalje skroz svoj.

Izrazih Vam saučešće zbog jednog fantastičnog vikenda te Vaše objektivne intelektualne, fizičke i duhovne nemogućnosti da proživite isti ili makar sličan. Zbog tih i takvih vikenada-ladi-da, misleći & empatijom obdareni organizmi i dalje se klone suicida, uprkos Vašim neskrivenim naporima da nas vozdignete na Nebo, gde i pripadamo, s presedanjem i promenom leta u černozemu ili ilovači, kako kome zapadne.

Saučešće izjavljujem i povodom događaja za građanstvo krajnje bitnog (ovo uzeti s rezervom, jer se o ukusima, pardon my French, i te kako može i mora diskutovati), za razliku od ultimativne nevažnosti mog utroška slobodnog vremena, koliko god ono Vama bilo nedostupno na svim Poljima Postojanja.

Kako stvari stoje, “Mala velika knjiga” bi danas po Slovu Zakona morala da se iseli iz Pozorišta mladih, gde postoji duže od dve decenije, a sve zato što Imperijalna Udruga Za Podmirivanje Kanibalskog Apetita zvana “Poslovni prostor” pati od hroničnog izliva drkadžijstva u dušu. Neka se ne ljute značajni i beznačajni iz te gradske firme, mogao bih ovde navesti ama svako javno preduzeće, čiji poslovi odavno nisu u sferi odgovornog servisiranja građana, već punjenja džepova poslušnih bednika i kompenzacije za neizlečive frustracije i introspektivne defekte.

Tu su da bi ološ bio srećan, ako me niste razumeli.

Skloni samozatiranju kakvi već jesmo, ciklon gašenja knjižara u Novom Sadu tutnji još od mandata Igora Pavličića, demokrata, lige i ostalih licemernih samodovoljnika, a da se niko nije pobunio niti rečcu kazao (Srpski “bitno-nebitno” paradoks, prim.aut). Vaš kolega, Kolega i kolegA te biomehanički parnjak u kultur-devastatorskom konstruktu zvanom “Sjebotron” (o kom sam ranije pisao), a moj imenjak, i te kako je radio po nalogu Belzebuba, gazio, grmeo i prštao na svakom mestu gde bi moglo nići Seme Znanja. Dovoljna je bila makar i nejasna prognoza Alana Čumaka da bi negde, nekako, mogle da se bez truda i znanja namaknu pare, pa kad Boki, Srki i Krle aminuju – Igor je veselo hitao, ne mareći 2% za Sve Ono bez čega ni Fort Noks ne vredi pišljiva boba.

Džaba ti pare ako si prazna ljuštura kostiju i mesa, ako me niste razumeli.

Ne bih sada da ulazim u razloge zašto je, beše li šest knjižara, primorano da igra preferans sa Sančom i Donom od La Manče. Radije bih Vas podsetio da ste dužni nešto uraditi ovim povodom, kako bi se makar za pedalj odmakli od Nulte Tačke Duha, ispod koje je Igor bezbrižno ponavljao niskokalorične reči Borisa Tadića, a bez trunke odgovornosti i morala.

Za dvesta godina, efendi Вучевићу, ljudi će i dalje postojati, a s njima i Novi Sad, Vojvodina, Srbija, Ono Za Šta Nismo Sigurni Ima Li Alternativu Ili Ne, a bogme i planeta Zemlja. Uzmite aspirin, bensedin (ops, nema ga u prodaji, pardoniram…), naspavajte se, lezite ispod hrasta, ili na taze pokošeno seno, neka Vam Borko Ilić čita Iliju Garašanina, i zapitajte se da li želite da Vas u turbulentnoj i neznanoj Večnosti ljudi pamte kao jednog u nizu džibera koji je upropastio ono što ljude, uz humor i escajg, razlikuje od zveri.

Ne dozvolite da Vaš politički legat bude gori od advokatskog.

Pomozite institucijama, firmama i ljudima koje ne zanimaju samo pare, promocija, glasovi, titranja i kontrola neprosvećene gomile.

Tjah, tu smo. “Kontrola neprosvećene gomile”.

Znači ništa.

U redu, povlačim sućut…

– Aferim meštre, i hvala Vam!

Znaš ti zašto

I