„Ne poznajem osobu koja glasa za naprednjake.“

NN lice, 2012-17.

###

Uvodna rečenica ne predstavlja ništa novo niti poučno. U svakom se društvu osoba vezuje za ljude, ideje i stvari posve slične. Verovatno si i ti mogao/la da izgovoriš tu rečenicu, a da ne izgubi na istinitosti. To nam ostavlja problem težine izgovorenog, mislim da je ona beznačajna.

Lično, poznajem takve osobe zbog posla kojim se bavim i nisam sklon da ih unapred osudim. Ako misliš da je lako samo izvoli, kaži nečijem ocu/majki da se drži svojih ideala i da zaboravi na radno mesto kojim hrani sebe i familiju. Kaži radniku „Goše“ da je budala što mesecima ide na posao koji mu nije plaćen, pa kada ti on/a odgovori da je to jedino što ima te da će prestankom izgubiti i nadu da će jednom biti plaćen i zdravstveno osiguran, mislim da je fer da mu odmah ponudiš nešto bolje i realno ostvarivo.

Hajde za trenutak da preinačimo tvrdnju s početka teksta u sledeću, jednako tačnu za sve vas s kojima se privatno družim:

„Ne poznajem osobu koja ne zna šta je novosadska Kineska četvrt.“

###

Kao što Aleksandar Vučić legalno u ilegalnim uslovima na živo dere izborne protivnike, a niko od nas s ove strane razuma ne poznaje osobe koje glasaju za njega, tako isto Kinesku četvrt legalno u ilegalnim uslovima Namernog Kulturnog Zapuštanja zaobilazi ubedljiva većina građana/ki Novog Sada. Ovo je potvrdilo uverljivo istraživanje Ninamedie po kojem, da vas poštedim mučenja, 45 posto nas nema nijednu asocijaciju na pomen Kineske četvrti, 18 procenata misli na bukvalne Kineze, kinesko naselje, hranu i prodavnice, a za neupućene neverovatnih šest procenata (srpski:6) je reklo „kulturni program“, odnosno tri posto refleksno kaže da su tamo „zabave i žurke“.

To je deset procenata potencijalno lažno iščuđenih povodom opšte nebrige za sudbinu trenutno najprofitabilnijeg zemljišta u Novom Sadu, naspram dve trećine onih koji ne znaju i automatski o tome ne brinu. Pišem vam sve ovo u nadi da ćemo s jeseni, kada se na posao vrate dizajneri naše stvarnosti, mi koji ne znamo ljude koji glasaju za Vučiča probati da ih upoznamo i argumetnima ubedimo u nešto drugo. Preneseno, ovo je i poziv da ljudi saznaju šta je Kineska četvrt, zašto je strašno važna sada ali i posle novosadskog stolovanja evropskom kulturom 2021.

Gde će ti deca provoditi vreme kada nisu u školi? Gde bi voleo/la, a gde su sada? Kakav izbor imaju?

###

Jedan od motiva ovog teksta je i razočaranost u poraženog predsedničkog kandidata Sašu Jankovića, koga sam javno podržao kao građanin I.M. ali ne i kao novinar I.M. Trenutno u oba svojstva osećam solidnu količinu prevarenosti, a tu naravno ne mislim na njegov seksistički TV gaf i bolno amatersku farsu sa registracijom imena „Pokreta slobodnih građana“. Mislim na njegov direktan politički (ne)angažman, sukobe sujeta i umreženih d(r)ugova koji izbijaju oko njega i, po meni, prirodnog saveznika DS, plansko grebanje o budućnost bez jasne vizije i opšti nedostatak sluha za suštinsko rešavanje problema građana/ki Autonomne Pokrajine Vojvodine (tako se zove naša administrativna jedinica, zar ne?). Potonje sam mu, inače, gratis zaboravio uoči izbora misleći da imamo preča posla ali pošto se upristojavanje političke scene i ponuda opipljivih rešenja ne ostvaruju s njegove strane, onda i ti rani gresi bivaju sve jači.

Zaštitnik građana i galaksije

foto: dailymail.co.uk

Bojim se i da Janković ne poznaje osobe koje glasaju za Vučića, a morao bi ako misli da pomogne svojoj zemlji. Koristim se ovom prilikom da pružim ruku Vučićevim istinskim, neucenjenim i nezastrašenim glasačima, napišem da se ne kajem zbog podrške Jankoviću ali da nijedan moj životni ili politički izbor nije pošteđen kritike i naknadne pameti. Glasao sam za čoveka kojem sve manje verujem, mislim da je pošteno da i vi pogledate šta vam je Vučić obećao, a šta ispunio.

###

I eto, „moj“ Janković sve više liči na fejk kineza, Flaj-Gona, a bojim se odgovora ako ga pitam šta misli o Kineskoj četvrti.

Teško mi ja da blatim bivšeg ombudsmana ne zato što sam ga podržao kao građanin, već zato što ni sam nisam uspeo da na svoju vodenicu misli navučem građane/ke koji načelno gaje politički svetonazor drugačiji od mog. Kakve god da sam argumente koristio uspevali bi da pronađu odgovore na njih, a to što ja mislim da su oni većinom pogrešni i/li neostvarivi je sasvim drugi problem. Lični primer takođe ne radi jer oni metaforički „ne idu u Kinesku četvrt“, pa ne mogu da vide.

Problem je što mi ne veruju, a ne veruju mi jer me ne poznaju. Da li sam prvi pružio ruku? Nisam, i to sam pravdao zdravim razlozima. Šta sam na kraju dobio i šta je nama moja borba dala? Ružne pretnje i dobra sokoljenja. Rak i solističku novinarsku karijeru. Podeljenost koja ne rešava ništa, jer „ne znamo nikoga ko glasa za Njega“.

Osnovni zadatak je kako da ti i ja upoznamo osobu koja glasa za Vučića, to jest, ne zna šta je Kineska četvrt, steknemo njihovo poverenje i tek onda pokušamo da ih ubedimo u nešto. Postoje i oni koje ništa i niko neće ubediti ni u šta, mada i sam/a znaš da su oni manja kočnica od naše lenjosti i umišljenosti.

Problem su komšije koje ne poznajemo, a s njima i Kineska četvrt za koju se, strahujem, najviše interesuju baštinari ličnog, a ne opšteg dobra. Sat broji.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.