„Policijska država“ mi zvuči ozbiljno za taj nivo javašluka i haosa koji ovde vladaju. Policijsku državu zamišljaš kao Gestapo, Pinočea, NKVD, to su ozbiljni sistemi, nakaradni ali ozbiljni sa organizacione strane. Kod nas nije na tom nivou, ali verujem da jeste najozbiljnija institucija. Ne bih to čak nazvao ni „tajnim službama“, to su male interesne grupe, tajkuni ili ekonomska elita. Oni fluktuiraju, vremenom se prilogađavaju novonastalim situacijama i tehnološkom razvoju.

Ako nešto postoji u ovom društvu, postoji ekipa ljudi koja nas od Apisa i „Crne ruke“ drži pod kontrolom, da slučajno ne krenemo putem demokratije i pluralističkog društva. Dva jedina procesa koja ovde traju neprekidno su uništavanje obrazovanja i zatiranje srednje klase, a nema demokratije, pluralizma i građanskog društva bez njih”, govori mi bloger i stručnjak za javnu reč Tibor Jona, s kojim intervju radim povodom beogradskih izbora, a na njegov rođendan.

foto: B92

Uz čestitiku, pitam ga prvo kako je ostario on, a kako srpska demokratija?

“Dobro pitanje, ali nema tu starenja. Idemo biološki, po redu, ne pitaš se, ide ti kako ti ide, a srpska demokratija nikako. Prvo bi trebalo da postoji, pa da ostari. Srpska demokratija je streljana 1944. i mi od tada živimo scenario srpske tajne službe. Mada, nije ni to najistinitija tvrdnja, ni do tad nismo imali stvarnu demokratsku tradiciju ali sumnjam da je bila manje banalna nego danas. Srpska demokratija ne stari, nego se banalizuje.

U kakvom raspoloženju si dočekao beogradsku izbornu tišinu?

Nema raspoloženja, da ga ima značilo bi da se nečemu nadam. Najbolje što može kao društvu da nam se desi je da se ništa ne promeni, da se okamenimo. Mi smo na padini, idemo dole i pitanje je samo kojom brzinom, da li ovi na vlasti mogu jače da pritisnu kočnicu, da baš ne jurcamo u propast. Svi da rešimo da hoćemo sutra da nam bude bolje, toliko smo korumpirani, toliko smo sveta oterali od sebe, da nema s kim da nam bude bolje.

Da li bi glasao da si u Beogradu, a ne Pančevu?

Glasao bih sigurno, to je jedina stvar koja ti je ostala. Problem je što ne zavidim Beograđanima, od 24 liste 22 su za status kvo, da se ostane u vektoru propadanja. Jedna preostala lista su ljotićevci, najgori nacoši, a lista za koju najviše smisla ima glasati koketira sa kavijar levicom, Janis Varufakis i te stvari, što pokazuje koliko su neozbiljni. Ako ćeš 2018. nuditi levičarsku opscenu koju su Aleksis Cipras i Varufakis nudili Grčkoj, pa na kraju postali najgori kolaboranti, onda si neozbiljan. Šta znači da ti 2018. Varufakis podržava listu, a čovek se obrukao najstrašnije u Grčkoj, dali mu ljudi da radi šta hoće, a preveslala ga baba iz Berlina.

Doduše, vrlo moćna baba.

Karikiram naravno, kažem „baba“ sa svim strahopoštovanjem koje gospođa zaslužuje. Moj problem je što imaš sva rešenja, sve si skapirao, neko ti da moć da to sprovedeš, a ti uprskaš i u međuvremenu se slikaš sa svojom ženom za grčki „Hello“ kako ispijaš vino na terasi koja košta budi bog koliko.

Ne zaboravi motocikl.

I taj motocikl, ceo foto editorijal… Pusti sada to prijatelju, daj da vidimo šta znaš, izvadi nas iz govana. Ali on se pokupio na pola i otišao, a njegov ortak je postao najgori kolaborant te iste babe, koji ih je preveslala. To je moj problem sa tom listom, jer su mi na tom tragu. Ako stvarno jesu, piši propalo, onda i teorijska šansa da će stvari moći da se promene pada u vodu.

Za koje se društvene vrednosti sada najviše vredi boriti u Srbiji?

Nema bitnije stvari od borbe protiv korupcije, to je pitanje svih pitanja. Ako nas nešto upropaštava, to nisu Šiptari, ustaše, novi svetski poredak, papa, nego korupcija. Ima smisla i boriti se za empatiju, da imamo društvo u kom nije u redu da čovek bude gladan. Zvuči kao levičarenje ali odmakli smo od standardne političke podele, šta je levica, šta desnica. Imamo gladne ljude koje moramo da nahranimo. Da stari, nemoćni i deca imaju osnovne preduslove za život.

Rekao si to već, Vučić nije kriv, niti će neko drugi promeniti to što mi ne znamo koji nam je komšija nepokretan.

Fora je u tome što moraš da odlučiš: da li pravimo reforme u društvu i da li one imaju smisla. Mislim da nemaju. Nemaš s kim da ih praviš, niti su ljudi zainteresovani. Treba nam politička palijativna nega, za bolesnike koji boluju od neizlečivih bolesti. Naša država je prošla stadijum u kome je mogla da nam pomogne nekakva reforma i upali smo u stadijum u kome može da nam pomogne samo ublažavanje bolova tokom umiranja. Više ne verujem u reformu, treba omogućiti penzionerima da ne umiru sami, da nepokretni ne umiru od gladi, što se dešava, da zimi svi budemo u toplom. Izgubili smo kapacitet za proevropske projekte. Moramo spustiti politiku na bazični nivo i prestati se baviti EU, ruskim carem, japanskim carem, već ko je u našem ulazu gladan i nepokretan, to jedino ima smisla. Sve ostalo je iluzorno.

foto: privatna arhiva

Da si u političkoj trci, koji bi ti slogan bio?

„Umiraćete sami“. Imam „u glavu“ pristup, deca i unučad će ti otići u inostranstvo, hitna pomoć će postati služba koja provaljuje u stanove iz kojih smrde leševi, koje opet prijavljuju komšije. To je sudbina našeg društva, neće biti dece, mladih, umiraćemo sami i ješće nas mačke i kerovi koje imamo.

Kako se to zove?

Predaja. 1941. smo imali dva pokreta otpora, mogao si da se nadaš da će ti sovjetski, ili engleski avion padobranom baciti pomoć, danas ako hoćeš da se boriš za stvar koja ti je okej spakuješ kofer i odeš u Nemačku, to je tvoj odgovor i tako se boriš protiv nepravde u životu. U Srbiji ostaju samo oni koji su se predali.

Trpimo teror izjednačavanja ideologija, žrtava i zločinaca, pranja krvavih biografija, kako ti u tom kontekstu izgleda vest da će se u Zaprešiću bivša Titova ulica zvati prvim delom Titova, sledećim Ulica Branitelja, a poslednjim Alojzija Stepinca?

To pokazuje da i mi, i Hrvati, i Bosanci imamo samo jednu ideologiju, a to je korupcija. Imamo ekipe koje rade samo na ostvarivanju svog ekonomskog interesa, ako će on da uzme milion na to što će se ulica zvati Alojzija Stepinca, Adolfa Hitlera, Teletabisa ili Štrumpfova, ta ulica će se tako zvati jer je bitno koliko će on od toga da zaradi. Nacionalizam je izuzetno lukrativan na Balkanu i najlakše je da zaradiš pare ako posvađaš sve. Pogledaj slučaj generala Praljka, takvih kod nas imaš koliko hoćeš, najveće patriote su i najveći bogataši. Ti ljudi su na početku rata bili priličan lumpenproleterijat, došao iz kojekakvih legija stranaca i drugih maroderskih organizacija, i za tih par godina rata uspeli su da namlate jako lepe pare. Sutra, kada bi pare mogli zaraditi zato što vole LGBT prava ili papu, papa bi svake godine dolazio u ovu zemlju.

Postoji li društveno-politički mehanizam koji bi to mogao da poništi?

Ne, to je suštinski pitanje korupcije. Morao bi da smisliš sistem koji bi najpre razvlastio ekonomske elite, ukinuo im mogućnost da razvlače ljude po novinama i ucenjuju ih, da nam 300 evra, koji su nama jako puno para, postanu jako mala para. Da ne možeš kupiti čoveka za 300, nego 5.000 evra. Ako on uzme 200 miliona za nešto, a cena čoveka je 300, protiv toga se ne možeš boriti. Za šta su se dali odbornici na Vračaru, to nisu milioni, to je 100.000, 50.000, neke minimalne cifre koje u široj slici, kada zarađuješ milione na Vračaru, nisu ništa.

Često pitam goste, da li postoji bojazan da se vlast neće mirno povući kada izgubi?

Da bi se to desilo morao bi da im zapretiš oduzimanjem imovine. Smeniće se tako što će doći nova ekipa, koja će im reći „prijatelju, što se krali – krali ste, sada malo mi“, smenjuju se ekipe unutar istog sistema vlasti. Kada bi imao novu političku snagu koja će bukvalno sve da im uzme, onda da, to je zadiranje u njihove osnovne interese zašto se bave politikom.

A zatvor?

Nema zatvora. Kada za pet godina bude odlazila ova ekipa doći će neki Ivica Dačić, koji će se profilisati kao spasilac nacije i najmanje zlo. Da SNS reši da stavi članove DS u zatvor, to bi značilo da pola te stranke, koji dolaze iz DS, sami sebe stave u zatvor. Isto će se desiti kada se ova vlast smeni, svi će preleteti u novu ekipu. DS je imala 600.000 članova, SNS ima 600.000 članova, a nema 1.200.000 politički aktivnih građana Srbije, to je istih 600.000 ljudi koji tako rešavaju egzistencijalne probleme. Sutra da SPS dođe na vlast imao bi 600.000 članova. Nije sistem pao zato što su došli jedni i oterali druge, nego zato što su jedni preleteli kod drugih.

Kakva je uloga građanskih inicijativa u tom metežu?

Nikakva. To je kao 1941, vidiš neprijatelja i odeš u šumu na Kosmaju, hladno ti je, ali imaš ideju, postoji Sovjetski savez, ili ako si u četnicima postoje neka Engleska i Amerika. Imaš saveznika, nadaš se, doći će Rusi ili Englezi i super, oteraćemo okupatora. Sada nemaš ni tu vrstu saveznika. EU je legla na rudu, treba im stabilnost, a ne da se igramo demokratije. EU je saučestvovala u uništavanju lokalnih medija i nevladinih organizacija i sada nemaš od koga da tražiš pomoć. Građanske inicijative su slatka stvar koja treba da se radi iz ličnog ponosa, herojske epizode naše prošlosti i jurišanja na sto puta jačeg neprijatelja, ali one nemaju saveznika koji će im pomoći.

foto: B92

Da li su zato propali Protest protiv diktature i Podrži RTV, na primer, ili zato što nije bilo političke artikulacije, jasnog cilja i vođstva?

Nije falilo političko vođstvo. Pogledaj Podrži RTV, morao si to da organizuješ, ideš negde, trebale su ti pare, a gde si mogao da nađeš pare za odbranu slobodnog medija, kod Delegacije EU u Srbiji? Nisi, zato što nisu hteli da ti daju pare, ili su imali toliko komplikovanu proceduru da ih nikada ne bi ni dobio. Niko neće da te finansira lokalno jer neće da se zamere, narod je siromašan, a tebi nema gde da sleti puška iz ruskog ili britanskog aviona, nema jataka, nema ničega. Možeš to da radiš tri meseca ali četvrtog si poražen, stigne te život i nema te. Podrži RTV je ostavljen na vetrometini od svih, niko nije hteo da im pomogne, ni OEBS, ni EU, niko, svi su se pretvarali, „nemoj sada, vidiš da radimo nešto bitnije“ i ljudi su izvisili. Odbijanjem da pomogne toj inicijativi i Ne da(vi)mo Beograd, EU je pucala sebi u nogu jer su uništili svoje prirodne saveznike. Ostali su ljudi koji ne veruju u tu ideju i sa njima su samo zbog para.

Ako je tako, onda nam u narednim izbornim ciklusima opet sleduje izbor manjeg zla?

Ne u nekoliko, nego u nedogled. Nije to stvar samo ove vlasti, NVO i medije je uništavao i DS. To je proces koji traje dugo, meni se čini da je 2004. počela terminalna faza našeg društva. Kako da praviš demokratsko društvo i vladavinu prava ako nemaš lokalne medije, ili ako je desetkovan nevladin sektor? Ko će da ti bude korektiv, da insistira da se stvari rade? Ne vidim te ljude.

Kako si doživeo javni urnebes koji se stvorio oko serije „Nemanjići – rađanje kraljevine“?

Imaš Fiću i nerviraš se što ne može da ide 350 na sat. Ne može, to je auto koji ide 60 i raspada se. Ta serija je najveći domet sistema kojeg 30 godina sistematski uništavamo. Ako se ti u celom tom procesu nisi bunio protiv uništavanja RTS-a, nemoj da ti smeta što su napravili takve Nemanjiće. Nije njih odjednom napravo BBC, pa da kažeš „au, ala je ovo loše“. Ne, to je vrlo konsekventan rezultat višedecenijskog uništavanja. Na seriji se lepo vidi koliko smo kao društvo nespremni da prihvatimo posledice građanske inertnosti i ona je najmanji problem javnog servisa, a uhvatili smo se za najgluplju stvar, jedino gluplje je ko će da vodi „Žikinu šarenicu“. „Jao, gledaj, javni servis ne zna da napravi seriju“! Sine, RTS ne zna da napravi dnevnik, a ne seriju. Ako ti to ne smeta, gledaj Nemanjiće takve kakvi su, to pokazuje koliko si blesav.

Dakle glumac Miloš Biković je bio u pravu kada je rekao da su se gledaoci razočarali jer su očekivali našu verziju „Igre prestola“?

Mi smo šampioni nerealnih očekivanja. Društvo koje je ušlo u sukob sa celim svetom i očekivalo da će da pobedi. Počinjem da sumnjam u naše osnovne sposobnosti analize situacije, „imam jedan čamac i 500 ljudi i sve ću da ih nakrcam, pa ću ih dovesti suve preko reke“. Nećeš prijatelju, potonućete. Nemamo vrlo osnovne sposobnosti da zaključimo da ponašanje A proizvodi situaciju B i da je zbog toga C nemoguće.

„Beovizija“ je isti slučaj?

To je čuveno pitanje koje obožavam: ko su ljudi na društvenim mrežama? Nemaš ti dve realnosti, pa kao uključiš Fejsbuk i tamo sede neki novi Srbi ili Mađari. To su isti ti ljudi, koji tolerišu nasilje u društvu, glad, nepravdu. Isti ljudi organizuju snimanje Nemanjića i „Beovizije“, isti mentalitet, ista negativna selekcija, stanje uma, vrednosni sistem, isto! Sve ljude koji su to umeli smo nekako razjurili, ako ih nismo pobili.

Daj mi za kraj nešto pozitivno, makar jedan društveni primer, koga ili šta pohvaliti?

Ne znam, toliko mi je to na ličnom nivou da bih morao da ti kažem Pera Perić, zato što svaki dan razvozi babe po komšiluku. Poslednje javno loženje u Srbiji je bio Saša Janković, mislio si sada će on nešto da uradi. Ispostavilo se ne duplo golo, nego fijasko. Čuvena korupcija, ona urušava poverenje, ne veruješ nikome, a ako hoćeš, doveden si u večnu sumnju „ko je tu zbog čega“. Naivno je očekivati da će ovo društvo, sa ovakvim sistemom obrazovanja i javno promovisanih vrednosti, bez prethodne politike i kulturnog temelja moći da iznese novog Platona. Neće, izneće ličnosti koje nama danas vladaju.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.