Gradonačelniku Milošu Vučeviću, ministru pravde Nikoli Selakoviću i prvom potpredsedniku vlade i ministru odbrane Aleksandru Vučiću:
Poštovani,
Siguran sam da vam ne moram objašnjavati u kakvom je stanju srpsko društvo ali bih iskoristio ovu priliku da vam skrenem pažnju na problem kog su neopravdano potisnule ekonomske, evropske i kosovske nedaće. Pišem o pravdi, pravnoj državi, vladavini prava i kako ih građani doživljavaju, zbog čega se i obraćam vama – politički najmoćnijem čoveku u Srbiji, resornom ministru i prvom čoveku grada u kom živim, mojoj prirodnoj adresi za eventualne probleme, zbog čega Vas Miloše Vučeviću, uostalom, u svojim privatnim, kolokvijalnim komentarima žestoko kritikujem. Na posletku, sva trojica ste članovi trenutno najveće, najjače i vladajuće partije i kao takvi snosite najveću odgovornost za uspehe i poraze građanki/a Srbije.
Bez namere da omalovažim “borbu protiv korupcije” koju trenutno sprovodite, mislim da se radi o pogrešno usmerenoj pažnji i resursima državnog aparata, s motivima koje ne bih komentarisao ovom prilikom. Ono što mi je zasmetalo, i što sve nas decenijama muči, je konstantno ponižavanje, vređanje i kriminalizacija naroda nepravednim sudskim odlukama, nejednakošću pred zakonom i podilaženjem osobama ili institucijama koji bi ideološki, posredovanjem ili materijalno mogli pomoći održanju vladajuće garniture. Pogađate, pišem o “huliganima” i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Ako pretpostavimo da je najveća svetinja u životu upravo život, a ne novac, hapšenja tajkuna i privrednih kriminalaca malo koga mogu bitno impresionirati. Okoreli kriminalci i dalje neometano čine teška krivična dela protiv života, prerano izlaze iz zatvora (ako u njega uopšte odu) i sve vreme uživaju formalnu ili neformalnu podršku različitih interesnih grupa, od kojih su neke državne. Žmureći na bolnu istinu, vi indirektno postajete saučesnici njihovih zločina, a što je najgore – pružate građanima primer da se zločin prašta te da samo naivci poštuju zakon. Zato se deca i ubijaju po novosadskim ulicama.
– Jel’ ti znaš da je pokušaj ubistva godinu dana b’ate…!
Ovu rečenicu je, pola u šali – pola u zbilji, kroz cerek izrekao jedan novosadski tinejdžer, vaspitan na primerima koje ste mu pružili, u sistemu koji ekonomsku i političku podršku pretpostavlja vladavini zakona. Da li ste svesni monstruozne težine reči ovog, u biti nesrećnog mladića ? Njemu je s vrha rečeno da će kriminalom pre dospeti u krug zaštićenih i podržanih, nego naukom ili umetnošću i na vama je da takve poruke država više ne šalje. Primer neodržane Parade ponosa je najbrutalniji dokaz da je naša država, dakle vi, jer “država” nije apstraktan pojam, ne samo spremna na kompromis sa zločincima koji ne prezaju od ničega, već i na bezuslovnu predaju!
Ako dozvolite, biću direktan: čovek kog zakon i skrupule ne sprečavaju da naoružanom žandarmu gura upaljenu baklju u usta, više je nego spreman da masakrira vašu i našu decu zarad lične imovinske koristi.
Što se SPC tiče, niko od vas ne očekuje da je reformišete (a što mislim da je preko potrebno i kleru i vernicima), bilo kanonski, bilo običajno. To je unutrašnja stvar crkve, baš kao i postavljanje i uklanjanje sveštenika. Ipak, pedofilija i naplata besplatnih usluga su greh koliko i krivično delo, zbog čega bi vi morali da intervenišete jednako ažurno kao da se radi o bilo kom građanu/ki. Pranje moralne ljage sa crkve je na SPC, a utamničenje njenih kriminalaca na vama.
Ovo je posebno važno u društvu kao što je naše, gde crkva uz vojsku tradicionalno uživa najveće poverenje građanki/a. Gledajući kroz prste kriminalcima u redovima SPC, ne samo da kršite zakon, već zajedno sa samom crkvom udaljavate građane od institucije koja nam je, bili verujući ili ne, vekovima održavala makar privid očuvanja univerzalnog sistema vrednosti, urušenog uoči krvavog raspada Jugoslavije i nikada ponovo uspostavljenog. Preciznije, postavljen je nakaradno, favorizujući nedela na uštrb poštenja i pristojnosti.
Ako dozvolite, opet bih direktno: vaše dete je moglo biti silovano zarad vladikinog ličnog poriva strasti.
Da zaključim – najiskrenije vas molim da se prema građanima ponašate kao što želite sa se drugi ponašaju prema vama i da kriminalce gonite i kažnjavate kao da su se o vas ogrešili.
Jer, na koncu – i jesu.
Iskreno,
Igor Mihaljević
novinar
br.lk: 002127495 – Policijska uprava Novi Sad
25.4.2013.
Be First to Comment