Šta se dešava ?
Nekome očigledno jako smeta da se blati ugled guvernerke Jorgovanke Tabaković, čiju kćer mojim parama usavršavaju vozač i službeni automobil. Znate svi, tekst je munjevito poskidan sa mreže u najboljem radikalskom maniru, vrućim telefonskim pozivima u kojima ti Kadija na tečnom srpskom objašnjava Kako Stoje Stvari. Ili će biti po mom, ili te neće biti.
Pravedno, pošteno i apsolutno antikorupcijski.
Srećom po misleće organizme, jadnici koji na ovakav način guše slobodu govora i pokrivaju sopstvene tragove bestiđa nikako da shvate da je mreža pelcovana protiv narečenih bedastoća i da uklonjeni tekst može biti samo popularniji nego da je ostao u “slobodnom prometu”. Pitajte, uostalom, mladu Tasićku da li bi njenog solventnog Isusa video promil nas da rad nije zabranjen. Naslutila je to i gđa Tabaković, pa se majčinski obratila medijima štiteći dete agrumentom iz beslovesne riznice amorala i otvorenog bezobrazluka.
Otprilike, “nemojte mi dirati ćerku, njih 22. se usavršava na isti način”.
“Svaki dobronameran čovek vidi da to nisam ja, već moja šauma”
foto: rts.rs
Genijalno! Tabakovićka junior nije ni za šta odgovorna jer je samo jedna u krdu povlašćenih.
Pošto nemam decu i ne mogu da kenjam na istoj senzibilnoj ravni kao guvernerka, problemu mogu prići kao dete. I ja sam nečiji sin, zar ne ? Elem, sve nešto računam i sabiram, pa bez imalo blefa poručujem najmoćnijoj ženi u Srbiji, po “Blicu”, da bi moj otac s mesečnom penzijom/platom od šest hiljada evra, kao i svaki mužjak popizdeo od želje da zaštiti i zbrine mladunca, moje prostorne i usavršavajuće tegobe rešio kupovinom automobila. Već nas vidim kako se prepiremo, on lobira za Opel, ja sam više “fau-ve” tip, a pošto volim da vozim hoću da verujem da bih uspeo da ga ubedim da mi se učipi za novu “Imprezu” (40.000 ojrosa, WRX model, hvala bogu…čuj!!!).
Ipak, i stari je namazan, uopšte nije nemoguće da tokom kreativne rasprave, gotovo brejnstorminga, ispali proverenu lajnu, poznatu u svetu privilegovanih – najbolji automobil na svetu je onaj službeni.
Ako si The Kćer, onda imaš i privatnog roba da te švrćka, jal’ treznog, jal’ p’janog, nema veze, narod časti.
I onda te strefi!
Da sam kojim slučajem The Sin, nikada mi se ne bi dogodila sinoćna neprijtnost. Rešio sam, vidite, da s kolegama proslavim ovaj krasan decembar, kod kuće a gde drugde, nisam The Sin i nema se “sredstava” za kafansku čast, i sve je išlo po skromnom planu do momenta kupovine alkohola, na kog su novinari toliko slabi. Ispostaviće se megjutoa da je rukometno prvenstvo za žene manifestacija galaktički visokog rizika te da moj blok zgrada tokom sedam dana (?!) po pivo ili vino mora ići kilometrima deleko…
O prohibiciji u gradu su potrošene silne reči te se ne bih previše obazirao na sam problem. Sledeće reči su upućene onima koji smatraju da je to u redu, a da mi alkoholičari možemo da se strpimo par dana.
Dame i gospodo,
Da sam radikalan antialkoholičar OPET bih ostao ogorčen zbog odluke da se legalnim ljudima, za legalne pare, u legalnoj radnji, onemogući kupovina legalne robe, a sve zato da neki ilegalni ljudi, MOŽDA, ne bi činili ilegalne rabote, pijani ili ne, sasvim je nebitno. Napisaću ponovo, hajde da zabranimo curama da nose mini suknje, na užas publike, a jer je opšte poznato da silovatelji vrebaju gradom. Danas, sutra, zabraniće mi da kupim benzin jer svi znamo da se od njega pravi napalm i tako dalje & šire.
Nisam alkos, gej ili džedaj ako branim njihovo pravo da čine legalne stvari!
“Svetlosne sablje upotreba u Srbiji legalna je”
foto: comicvine.com
Ali, tu na scenu stupa The Sin. Uzima besplatan mobilni telefon, zove besplatnog šofera, da besplatnim autom ode 1Km dalje, uzme šta već treba, vrati se 1Km nazad i problema zapravo nema.
Ili odlepi, pa kupi pivaru.
Neka, sasvim je u redu da profesori i lekari imaju 15 puta manje.
Oni ne potpisuju novac.
Znaš ti zašto
I
Be First to Comment