Svojevremeno je zlatno pravilo odlaska na Egzit festival bilo da posetilac sa sobom uvek ponese i deo garderobe sa dugim rukavima, ma koliko toplo bilo tokom dana. Ta rezervna maja služila je ako se čovek poprska, ako pokisne, ako želi da sedne na nju, a najčešće se oblačila oko dva, tri ujutru, kada mikroklima Petrovaradinske tvrđave naglo obori živu u termometru, posebno na delu kod Glavne bine i iza nje.
foto: Benny Gaši / Exit Photo Team
Nažalost, ovo više nije ista Planeta i pravila se menjaju. Ovogodišnji Egzit je po subjektivnom osećaju najtopliji u istoriji, a gosti moraju čekati dva časa ujutru ne ba bi obukli odeću sa dugim rukavima, već da se nadišu svežeg vazduha i uživaju u muzici na temperaturi ispod 30 stepeni Celzijusa. Isto važi ukoliko poželite da jedete hranu sa roštilja, čija se cena kreće od 700 dinara pa naviše, a od dranja vas neće poštediti ni pomfrit, za koji morate platiti 350 dinara, uz doplatu od još 100 za kečap.
Možda publika i nije toliko mlada i zdrava, koliko je na Đavi skupo, pa su prežderavanja i oblokanja rezervisana za tranzicione pobednike i njihovu decu. Uglavnom, hitna pomoć je imala redovan broj intervencija i dobro je da tropski talas ne utiče bitno na bilans bolesnih i onemoćalih.
foto: Marko Obradović / Exit Photo Team
Ipak, muzika je jača od vreline i veterani Egzita znali su da će u petak poseta biti dramatično veća nego u četvrtak. Sinoć je festival konačno zaživeo punog snagom, počele su i prve gužve, ali moramo reći da se posetioci za sada stvarno vladaju korektno i pristojno, barem u kontekstu velikog festivala. Štaviše, zvuči blesavo ali gosti na momente deluju i previše smireno i kontrolisano, možda otkače tek posle pet ujutru na Dens Areni.
Nego, muzika.
Drugi dan Egzita imao je obećavajuću pop-rok aromu, sa popularnim Black Eyed Peas na Glavnoj bini kao nosiocima dnevnog programa. Odmah da pređemo na stvar, pomenuti bend nije zvučao ni izbliza moćno koliko smo očekivali. Kolege sa većih medija kao da se ustežu da to priznaju, ili možda ne znaju kako bi takav bend morao da zvuči, svejedno, činjenica ostaje da su B.E.P. na koncert privukli zaista impresivnu publiku, neki kažu njih 50,000, pa je prilaz livadi Glavne bine zaličio na ono veče kada je nastupio Fatboy Slim, a što je verovatno najveća poseta na jednom Egzitovom koncertu za sve ovo vreme.
Black Eyed Peas inače ne oklevaju da nas zabavljaju jednako svojim i tuđim najvećim hitovima, umeju da naprave atmosferu, međutim zvuk je bio neobjašnjivo kilav, tih, i bez bas-gruvanja koje prakitčno definiše ovaj žanr. To se čulo stotinama metara ranije i zbilja je neobičan propust kada se radi o toliko velikim i iskusnim grupama.
foto: Marko Ristić / Exit Photo Team
Publika je umela da ceni njihov trud i želju da nam se dopadnu, taj deo nije sporan, samo bih im preporučio da sledeći put našu ili tuđu zastavu prvo operu ili opeglaju, nakon što je izvade iz pakovanja.
Međutim, pre njih smo na glavnoj bini imali priliku da vidimo pop-rok niz koji obećava. Štaviše, mogli bi argumentovati da su nastupi grupa Ljubičice, pevača Azahriah i slovenačkih Joker Out totalno zasenili glavne zvezde večeri, pod uslovom da čovek zaboravi na svetsku slavu i nespornu popularnost B.E.P.
Bez imalo preterivanja, svi su oni pokazali više tonskog “mesa” i perspective nego veći i bogatiji bend, a publika kojoj takav zvuk prija će, sigurni smo, još više puniti livadu kada sledeći put dođu u Petrovaradin.
E sad, stoji argument da su Joker Out na momente sapunjavo-buđavi i prenaklonjeni “projektnom muziciranju” sa što manje rizika, ali niko im ne može osporiti da zvuče dobro i odlično su povezani sa sve brojnijom publikom. Deluju kao mekušački bojz-bend ali zapravo nisu i ako vam je to đir, probajte ih.
Zapravo, najveći greh Black Eyed Peas je što su odvukli posetioce sa Fjužn Bine, gde su u istom terminu nastupali odlični Lakeside X. Vaš reporter je želeo da ih čuje uživo, ali je morao poći na veću atrakciju i kasnije se gorko pokajao. Topla preporuka a bend, kažu znalci da je bilo divno pokraj Muzeja, i kada praški sint-poperi ponovo dođu u Srbiju nemojte oklevati.
Kivan zbog propusta i generalno poperski naštelovane večeri, otiđoh da poslušam Nemesis na Explosion Binu i malo operem uši od lakih nota. Sveženski death metal bend iz Beograda zvuči okej i nastup im je neobično direktan i neopterećen, međutim tamo sam od prijatelja saznao da su švajcarski trešeri Coroner pre njih baš pokidali nastup, pa je broj razočaranih satnicom bio pozamašan. Prosto, čovek ne može da stigne na sve i nekada se kocka isplati, a nekada, kao sinoć, ne.
foto: Igor Stanić / Exit Photo Team
Negde u to vreme, na Fjužn bini Marko Louis je radio šta već Marko Louis radi. Očekivano spontan i dinamičan nastup talentovanih muzičara, koji su se na početku koncerta malo borili sa mrtvilom u public i malim brojem ljudi, jer su kako rekosmo Black Eyed Peas pojeli sve bine tokom njihove svirke.
foto: Igor Stanić / Exit Photo Team
Na kraju je to bio sasvim solidan šlagvort za poslednje izvođače večeri, a to beše Edo Maajka, sada već očekivan u terminu posle tri ujutru. Njegove svirke su po maksimi “Što u izlogu – to u radnji”, pa se i publika provela očekivano kvalitetno, pre fajronta na Dens Areni do sitnih jutarnjih sati.
foto: Miloš Krstić / Exit Photo Team
Kada sve saberemo i oduzmemo, drugi dan je doneo dobre stvari pred Egzitovu publiku, ali se i ponovilo staro pravilo da bez velikih imena nema velikih festivala, uz dužno poštovanje svim “malim imenima” pred kojima su tone i tone dobrih svirki i albuma. U domenu mega-bendova, Egzit je i ove godine promašio fudbal, zbog čega i preporuka da se festival iskoristi za upoznavanje novih grupa i solista, kao zalog za buduće provode.
Be First to Comment