Dušanka De Hevilend šetala je kroz život vođena usađenim instinktom za dobro i loše. Prosuditi šta je činiti i kakve će posledice njena dela imati, za Dušanku je bilo poput disanja. Uopšte o tome nije vodila računa i okolina je bila sumnjičava, smatrala je da hoda na oblacima, sa crnilom koje je ispod noktiju ušlo radom. O plemenitosti njene duše govori nama beznačajan podatak da je važne životne odluke donosila u trenu, refleksno, a noćima je grizla ćebad i mučila se promišljajući o stvarim sasvim beznačajnim i benignim, o čemu niko osim nje nije mislio, stvarima koje prosto nisu pošle kako je želela.

Heroina naše priče je ekonomsku tranziciju dočekala nespremno, mada ni za to nije bila lično kriva. Bila je, naime, suviše mlada da bi se u tom metežu snašla i previše stara da je ne oštete planovi i dela gorih od nje. Dragocena i bistra kakva jeste, prilagođavala je sopstvene potrebe novom javnom moralu, istovremeno donoseći ključne odluke gore opisanom lakoćom kojoj se, na njenu neskrivenu radost, okolina ipak divila. Nikome nije priznala da je ćebad u vremenu previranja grizla sve jače te da se kružok posledica koje nije želela u njenoj čestitoj vizuri proširio, mada nikome ništa nažao učinila nije.

Device – Gustav Klimt

Nakon što je udomila napuštenog psa i saznala ko je sve bolestan u njenom kvartu, De Hevilend je u jednoj od prodavnica tržnog centra videla oglas u kom piše da je unutra čeka karijera. Tamo se prodavala garderoba sumnjive pomodnosti i na papiru je nedvosmisleno pisala reč “karijera”. Dušanka je znala da su pošten posao i karijera dobre stvari, zbog čega je pokušala da se zaposli u prodavnici sumnjive pomodnosti, što će joj omogućiti da se i ona podiči karijerom. Nije De Hevilend patila od nedostatka ostvarenosti i želje da se na novoj društvenoj lestvici popne više, naprotiv, pokušala je da osvoji karijeru kako bi poštedela porodicu i prijatelje bola kog su osećali dok su je sažaljevali tako beskarijernu.

Posao u prodavnici sumnjive pomodnosti dobila je odmah nakon prvog razgovora. Njena dobrota je razoružala vlasnike i nagradili su je položajem prodavačice u smeni sa najgorim poslovođom u firmi. Dušanka je, kao i vlasnici, znala o kakvom se čoveku radi i sve su strane prihvatile predlog kao dobar, osim narečenog poslovođe, koji nikada nije grizao ćebe ili jorgan u životu i jako se kolebao kada je morao, radije nego hteo, da donese važne odluke.

Dušanka De Hevilend i dalje prodaje garderobu u prodavnici sumnjive pomodnosti, gde i danas jednako lako donosi dobre odluke i zaobilazi loše. Vremenom se usavršila u prodaji garedorebe sa natpisima koji ne odgovaraju svetonazorima kupaca, poslodavci su to cenili i novčano je nagrađivali. Naša junakinja je znala da ima karijeru i više se niko neće osećati loše zato što je nema, ili je besciljno traži. Čak je i njena griža prekrivača nestala. Ne bi se toga, iskreno, ni setila, da nema tragova zuba na svim njenim ćebadima i jorganima. Kada bi je pitali, rekla bi vam da se oseća ispunjeno ali mi znamo da potajno želi da ujede krevet na kojem spava. Makar da proba, pa ako rezultat izostane, bude li se krevet opirao jače nego jorgan, vratiće se karijeri spokojno.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.