Nije mi jasno zašto političari ćute o ovoj temi, kada će koliko sutra doći na dnevni red. U stvari, jasno mi je i ne dopada mi se razlog.

Stičem utisak da indirektno igraju protiv nas. Kao, šatro s nama, ali za sebe, u postavi gde mi donosimo lopte i napadamo protivnika, a oni beslovesno pucaju na gol. Nekada i naš rođeni.

Ne prođe dan u svekolikim Evropskim Dijalozima i našem gmizanju ka istoj, da s ove ili one strane političkog spektra ne polete rakete neodmerenih očekivanja i strepnji. Šta EU želi od nas, šta imamo da joj ponudimo, pitanje identiteta, polariteta, senzibiliteta, kurioziteta ili vojnog saveza kom bi prišli, ako bi prišli.

Ovo je sve lepo, uz recimo kafu i ceđenu, na nedeljno popodne.

Zapravo, čekam dan kada će neko s Vrha izaći na crtu i narodu reći pošteno: Evropa od nas traži samo jednu stvar – mir!

Znam da se lako damo samoimpresionirati našim rezervama drvenog uglja, bakra, olova, cinka, fosilizovanih mamuta, pšenice, suncokreta, kukuruza, talentovanih đaka koji beže i sportista koji zbog adrese kluba ili poreskih olakšica više ne žive ovde. To je sve u biti tačno ako stvari posmatramo iz žablje perspektive.

Već kao ptica, čovek jasno vidi da nas sedam miliona, s ovoliko zemlje i poljoprivredom koja zavisi od dodola, nismo za ispod nokta presudni za tržište i razvoj regiona od 503 miliona ljudi.

Srpski turizam i EU ?! Molim vas…

Super su naši talenti, stvarno jesu, ali reče mi prijatelj da trenutno nekoliko hiljada kineskih vrhusnkih pijanista traži posao širom sveta i obara cene Zapadnim kolegama.

Divizija odličnih pijanista ?! A inženjera, lekara… ?! S ovakvim sistemom obrazovanja, koji štancuje prosek, bez “Bolonje”, nas par koji zabegnemo i zaposlimo se nismo Briselska Stavka vredna pažnje, ako me razumete.

Otvoreno tržište, uberliberalizam, ćao đaci, Karl Marks returns wtih a vengeance.

Šta je, onda, ostalo ?

Ostali su, sestre i braćo, Kosovo, Sandžak, Vojvodina, Republika Srpska i upokojavanje graničnih razmirica sa Svima.

I to je to! Ništa panonsko blato, šljiva požegača ili ajvar.

Dr Stojković ? Stefan Milenković ? Novak Đoković ?

– Imaju, na lageru.

Svestan sam da je nepismenost domaće publike jedan od razloga opšteg ćutanja na ovu temu. Glupak je imun na magiju sklopljenih prstiju, ne zna ko su Veber sociolog/filozof, Veber fizičar & Veber NBA All star igrač, ali vrlo dobro zna, sviknut je, da pomen bilo koje teritorijalne jedinice Ovde vodi u sukob, a ne rešavanje istog.

Zato ćute. Neće da rešavaju probleme. Kao za “Prajd”, puta milion.

EU ne prima kavgadžije i posvađane. Jednom kada se Kosovo raščivija prhvatljivo, šta god to bilo – a neće biti, na red će doći smirivanje političkih tenzija u preostalim delovima Srbije i BiH. Hteli, ne hteli – sledi, jer samo to ih zanima odavde.

“Internacionalizacija problema” ?! To kad čujem, puknem od smeha – to o čemu pričate je uveliko na meniju, a što vas ne zanima šta konobar ima da kaže je, nažalost, veliki problem. Naš.

Ne zaboravite da je Slobodan Milošević bio Važan Faktor Mira i Stabilnosti u Regionu™.

Ovom laskavom titulom on se hvalisao, za razliku od Ovih sada, koji ne smeju da priznaju isto – od trgovine ljudima, narkoticima i oružjem, pa do kamatnih stopa i tokova kapitala, politička stabilnost je presudna. Zato im trebamo, toj EU, jer ne želi konflikte i nove potrese koji se lako prenose, posebice na Balkanu.

Skupo je.

A taj Balkan je, sećamo se, uveliko u EU, osim grupe Kalimeroidnih nacija, gubitnica ratova ili direktne žrtve, znane i kao Bosna.

Ni to nam nisu rekli, to s ratovima, da smo izgubili sve ?

Znam, tako ide…

Što bi onda govorili o onome što neminovno sledi.

Budite dobri s komšijama, da vas jednog dana ne iznenade strani prevodioci i posmatrači. Košta vremena, živaca i para.

O potencijalnim žrtvama da ne pišem. Jalovo je.

Znaš ti zašto

I