###

Divna Lupulesku rođena je da bi postala sveštenik. Njen otac je žarko želeo takvo dete i pažljivo je negovao i vaspitavao Divnu u tom smeru. Radio je kao šef smene u fabrici pegli i beležio odlične rezultate jer su, ako zatreba, zaposleni bez previše pitanja pegle sklapali od kuvala za kafu. Bio je prek i nabusit čovek, pametan koliko i kapriciozan, za neke čak i nasilan ali ne i za Divnu i njenu porodicu. Tom skupinom ljudi bez ljudskosti otac je komandovao autoritetom koji nije iziskivao primenu sile. Sve nesporazume rešavali su preki pogledi i neispunjena obećanja, s obzirom da su se svi plašili šta bi se dogodilo kada bi se ona obistinila.

Njena majka, rođeno Prekrupa, nije se usuđivala da ocu saopšti da ćerka Divna nije muškarac. Zadovoljila se time što je detetu pre rođenja dala ime i pojela placentu nakon carskog reza. Bila je previše sujeverna za svoje dobro i premalo hrabra za porodično a ipak su je cenili u komšiluku i na radnom mestu tkalje. Njena sukna bila su vrsnog kvaliteta i prepoznatljive teksture zbog čega je neprestano morala da sputava elan. Njenom suprugu se posebno nije dopadalo kada je bila u centru pažnje po dobrom, mada je bio galantan kada je ova učinila štagod loše. Bili su markantan i neobičan par.

Divna Lupulesku je vremenom razvila odličan karakter za sveštenika iako nije bila previše zainteresovana da učestvuje u javnom životu uskogrude sredine u kojoj je odrasla i koja je na njenom pozivu insistirala. Inertno i bez mladalačkog žara, oslobođena pogreški, Lupulesku je s godinama dobijala na značaju u svojoj zajednici. Uvek je sumnjala da iza fasade njenog ugleda stoje očeve pretnje i majčinska požrtvovanost, međutim do dana današnjeg niko nije smeo, ili hteo, da joj to i potvrdi. Pasivni posmatrač mogao je da primeti da sredina nije bila dovoljno emotivno upletena u njen život da bi učinila takav napor, a svi su naravno znali da Divna nije muškarac.

###

Stari Lupulesku nije poživeo da vidi kćer u svešteničkoj odori. Ubila ga je struja kada je žučno i mučno nagovarao ženu da kuvalom za kafu ispegla veš, čemu se ova prvo protivila, a zatim ga jedva namolila da prespoji žice i grejač. Nije ličio na sebe kada su ga pokupili lekari, što je posebno teško palo Divnoj koja je plakala kao novembarska kiša – tiho, dugo i hladno. Posle smrti supruga majka Lupulesku je napustila boga i religiju i posvetila se kćeri kako bi ova što brže postala sveštenik. Divna je ovaj trud  trpela flegmatično kao i očev, s tom razlikom što se majke nije plašila te je mogla mirnije da se posveti onome što je zaista zanima, a što mi ni danas ne znamo šta je.

Na dan kada je Divna Lupulesku postala sveštenik i njena mati je izdahnula. Pre sahrane obukla je majku u njeno najlepše odelo, zakačila joj za rever omiljeni cvet crvene boje i stavila u sanduk knjige koje je volela da čita. Na očevo insistiranje nisu sahranjeni zajedno, čak ni na istom groblju, pa je Divna svoje svešteničke dane uglavnom provodila putujući od jednog groba do drugog, prepričavajući roditeljima njihov zamišljeni dijalog. Negde oko pomena, šeste nedelje, Divna Lupulesku je konačno shvatila da nije muškarac i ništa se u njenom životu promenilo nije.

ZTZ

Ako misliš da vredimo, podrži nas mesečnim donacijama.