I tako…


U biti je dovoljno jedno popodne u civlizovanom sistemu, pa da me preseče u stomaku. Neki voz pređe preko njega, nosi osiromašeni uranijum i ljudsku glupost, težak do besmisla i nazad. Posle se vratiš, neko vreme stojiš na crvenom kao pešak jer te drži ono s Druge Strane ali te brzo pusti i vratiš se u Normalu Nenormale.


Jer si sam.


Elem, taj i takav Salcburg grad je sasvim divan i preteran, kako uostalom i biva sa spomenicima imperija koje su to i ostale. U glavi.

Naravno da je i to carstvo izgrađeno tuđim zlatom i mišicama, no šta čoveka u celoj zavrzlami uznemiri je pogled te imperije, uperen ne u mrtve kraljeve i artefakte, već u – sutra.

Žali nam se Hrvat zlatne dobi, veli da godinu dana čeka da mu Grad dostavi rešenje za natpis i tendu njegove prodavnice suvenira, koje će posle uredno kupiti svojim novcem. Veli da su on i stanari zgrade pola godine čekali dozvolu da je ofarbaju u strogo zadatu nijansu, a već je preživeo Komisiju za….’bem li ga, “pristojan izgled enterijera u strogom centru”, kako li se već zove.

Sve ove zadatke obavili su profesionalci, inženjeri, arhitekte i kustosi, službenici Grada, što je našeg Bivšeg Brata koštalo – nula evra.

Jebiga, već je platio porez. Platiće i natpis dućana. I kreč. Ali ne i utaljivače magle, burazere i snajke po komisijama za kanibalsko sisanje nerava i novca. A ne znaš gde smo tanji.

Stepen nezajebavanja sa legatom istorije i nasleđa ide dotle da i faking “Mekdonalds” ima ono svoje “M” uvareno u marijaterezijanski nosač od kovanog gvožđa, sa pripadajućim heraldičkim motivima jednog Sistema Koji Zna Zašto.

Priroda je svugde lepa, samo ova u Srbiji ma nesreću da je popišavaju i zanemaruju ničim izazvani nosioci stanarskog prava. To što ovde panonska mrtvaja koti nesnosnu omorinu leti, a tamo aplski vazduh naveče sruči osvežavajući lahor, stvar je mimo našeg uticaja i zamalo da je ne pomenem.

Vredi pomenuti, pak, da lukovi odvoda na idu na trotoar, već direktno u zid, a posle pretpostavljam i kanalizaciju.

U samom Gradu Soli nismo videli nijednog uniformisanog policajca. Osim što nema 0-24 dragstora, stepen noćne zajebancije je isti kao ovde, mada tamo svi zatvaraju i otvaraju u isto vreme. Rekoh, i rokeri i folkeri gase kada Grad kaže i mašala su radili posle 1h.

Jel’ me čujete, Милоше Вучевићу, kafane rade sve u 16. Shvatate li besmisao i protivustavnost Vaših fiks ideja o radnom vremenu lokala, te neutemeljen odnos njihovog poslovanja sa bezbednosnom situacijom u gradu.

Jebiga, tamo su pijanci uljudni. Prosjaci takođe, onaj jedan kog smo videli. Pa da…

…murije nema jer ko se osili – pojede ga mrak. Ili kazne. Ili oboje.

Čitaš li ovo, efendi Вучевићу. “Mrak jede loše ljude”, a ne kao u Vašem gradu, gde šljam rađa mrak koji na meniju drži pristojne.

Skontali smo i to da se od NS do NI teorestki može stići za dva sata vožnje bez ikakvih posledica po odmornost organizma, ukoliko su putnici u dobrom autu, na dobrom drumu, sa 150Km/h limitom i bez krvavih rampi za drumarinu pored svake bele kuće.

Napisah ranije – sve je to samo Život Jedne Države bez nepotrebne odmazde prema svojim podanicima.

Uostalom, Austrijanci ne pljuju po ulici, tehnički i prenesno – svojoj zemlji.

Znaš ti zašto

I

4.8.2013.