Jelena Guskova, “Glas Rusije”, preneo portal srbin.info
Pošto sam se volšebno odježio od cunamija monstruoznosti iz monitora, prisetio sam se epizode “Zone sumraka” kada SS oficir biva prebačen u telo Jevrejina u konc-logoru…. gde sleđen od straha sam sebi priznaje to što mi danas ne umemo.
Setih se ovoga spontano, kao što na pomen reči “voće” pomislim na lubenicu, koja uopšte nije voće.
Sličan problem imao sam u razgovoru sa lovcem na naciste Efraimom Zurofom – kako nemačkom fašisti objasniti težinu počinjenih zlodela i navesti ga na pokajanje ? Na to mi je počasni Novosađan odgovorio: “verovatno bi ih trebalo suočiti sa činjenicama, što mi (Centar Simon Vizental) radimo, ali znate, to nije dovoljno. Niko se nije pokajao, već pričao o komandnoj odgovornosti. Ili gore…”
To nije dovoljno. Činjenice.
Da ne remetim mir buldožerima rasutih kostiju i duhova nedužnih ljudi, mojih zemljaka kojih se nikada nisam odrekao, a koje su na pravdi boga ubili moji novi-stari sunarodnici, u moje prokleto ime, kao da su me nešto pitali – okončavam blog.
Jer činjenice nisu dovoljne, a nisam ni sveštenik, ni čarobnjak.
Neka im je laka crna zemlja
Znaš ti zašto
I
12.7.2013.
Be First to Comment