Polovina je ovaj problem osetio već u školi, kao dečak, zbog prezimena kom su nedostajali sredina i kraj. Nije mu pomoglo što je matematika bila na njegovoj strani u ovoj nejednačini, u očima autoriteta manjak je bio i ostao teži i značajniji od glavnice. Karakter je gradio u samoći i gubio ga u dijalozima što je spremno prihvatio kada i prateće životne neprijatnosti, na primer kurtoazno laganje.

Naš junak imao je dve supruge; prvom, lepšom, oženio se nakon fijaska u singapurskoj luci za koji nije bio odgovoran ali ga je odala pravdoljubivost, zbog koje je čudnim sticajem okolnosti izbio u prvi plan, kada ga je i upoznala.

S tom privlačnijom ženom u više navrata je pokušao da stvori potomstvo, što im nije polazilo za telom iz razloga sasvim nevažnih. Nekada je kumovala biološka, nekada statistička nespremnost, a najčešće kontracepcija. Bio je to lep brak, ispunjen anegdotama vrednim zavisti. “Egzotično” je bila ključna reč, u površinski odredbenom delu.

Bračni par Polovina prvi deo života proveo je kao svojevrstan zajednički imenitelj nade i aspiracije onih koji su ga pratili, što lično, što preko plota, i to je dovelo do toga da ih se najčešće pominje kada nisu prisutni, u društvu koje nije sasvim načisto šta je ogovaranje, a šta divljenje, no su znali da se mešavina dva prašta.

foto: commercialdivingacademy.com

Druga, mudrija žena, uzela je Hamišovu ruku u Roterdamu, ispred izloga s dijamantima, preko puta poslastičarnice. Venčali su se u Filadelfiji tri meseca kasnije, mada su kao godišnjice uvek obeležavali datum prosidbe ispred dva velika stakla, čuvara njihovih defekata.

Jasno, njegovo siromaštvo i njen dijabetes ni na koji način nisu uticali na uspešan brak iza kog opet nisu ostala deca. Ovde su razlozi bili i te kako važni i neka ostane na tome da je Hamiš ženi ostao kratak za obećanje. I bez naslednika, imali su ono o čemu sanja ogromna većina ljudi dok god je takva vrsta snova u modi, a pošto se o tome uglavnom ćuti, niko nije bio ljubomoran na njihovu ljubav i komunikaciju.

Mnogo kasnije, penzionisani Polovina shvatiće da su on i manje lepša, druga supruga svoje rane javno nosili neprevijene i da je takav odnos ljude plašio i činio sentimentalnim, za razliku od prve, atraktivnije žene, s kojom je leteo visoko i sletao na prazan aerodrom kom se svi dive dvogledima iz daljine.

Iako nikada nisu znale za postojanje one druge, niti su se srele zbog Hamišovog posla koji ga je terao preko celog sveta, zahtev za razvod podnele su istog dana, u trenutku dok je Polovina završio poslednji var na jednom finskom ledolomcu. Bilo je to otprilike na pola puta između Singapura i Filadelfije, odnosno forme i sadržaja, njegovog sukoba sa samim sobom koji je intrigirao i uzbuđivao sve osim njega.

Nespreman da se nosi s nedelima koje je počinio, rasprodao je imovinu i dušu te ih preko advokata podelio na ravne delove, što je svakoj od žena bilo sumnjivo i bolno, na njima osoben način.

Udale su se ponovo, u zreloj dobi, iz pobuda i za muškarce još pogrešnije, mada su im ti drugi brakovi bili mnogo bolji od onog s Hamišom. Iskreniji, ako ništa drugo. Daleko od zabrana lepote i mudrosti, u sigurnoj zoni nepomičnog mora kog je upravo Polovina obožavao. Decu su usvojili jer su hteli i morali, a mi znamo da se ona i danas druže, spokojna manjkom prekrasnog balasta.

O tim brakovima niko i nigde reč nije rekao.

I