Primećujem da se osobe sklone emotivnom na uštrb racionalnog drže maksime da je “Kosovo oteto”, kao da se radi o kesi klikera u zabavištu. Iskreno bih voleo da je tako jer bi postojala nada da se oteto i mirno vrati, no malo kome je jasno (?!) da se problem svodi na to što na Vojislavljevih 15% teritorije dva miliona Albanaca (dvojka ispred šest nula) ne želi da živi s nama ni pod kojim uslovima. 

Tako da vas molim da, u duhu realnosti, od sada trućate o tome kako su velike sile odobrile Albancima da se evakuišu iz Srbije, a sve zato što smo, jebiga, izgubili četiri rata. Alo, Požega, jel’ me čujete: IZGUBILI SMO FAKING ČETIRI RATA!

Ko misli da lupam gluposti neka pita Mađare kako su se proveli kada su izduvali jedan svetski. Mislim, Vojvodina je srce Mađarske i te fore.

A recimo da popušimo priču KosovojesrceSrbije ? Da rata bilo nije, sve je super, sve je sjajno, Albanci integrisani, nismo im prodavali kuće za džakove maraka, nit su putovali hladnjačama – nit su dilovali organe i klali o svom trošku, pa svi stanu iza jednog kandidata i predsednik Srbije bude Hašim Tači ? Preterujem ? Evo konzervativniji koncept: albanska koalicijia ima skupštinsku većinu. Jel’ bi vam to dogovaralo, da li bi konačno prestali da kenjate, dame i gospodo iz KosovojesrceSrbije enklave mozga ?

Naravno da ne, tek bi onda popizdeli. U biti, vaš koncept KosovojesrceSrbije počiva na, izvin’te ali – istrebljenju, a istinski horor leži u činjenici da toga dobvar deo vas nije ni svestan.

A izvesni matori piljar iz okoline Kline, gde je krvi bilo do kolena, mi je rekao da prenesem pozdrave Novosađanima, pre pet godina doduše. “Ljep grad i ljudi…”

Ne znam što sam ovo napisao…

8.4.2013.