Takva bezočnost čoveka natera da se zamisli. Šta se dešava između ušiju podosta nas koji smo spremni da položimo rođeni život u ruke osoba koje otvoreno krše zakon i na svakom ćošku kao da se trude da nam nacrtaju da taj jebeni zakon za njih prosto ne važi ? Razumem da je Srbin strašno osetljiv na krađu, sklon istoj te sav erektivan kada neko, negde, nekako i bude priveden, međutim od cele papazjanije na kraju obično ne biva ništa, a od svega navedenog očigledno se najviše ložimo na zaborav. Stranački mediji unapred optužuju, sude i presuđuju, pa kada se isti ti ljudi nađu na slobodi nakon dva telefonska poziva i četiri dnevna broja tabloida, onda se mi useremo od čuđenja i u vetar prospemo – “srpska posla”.
Žao mi je, ali to uopšte nisu “srpska posla”. Ako ćemo pravo, to su “kolumbijska posla”, “zimbabveanska posla”, “nigerijska posla” i uopšte “poslovi” svake zemlje u kojoj primitivci haosom vladaju budalama. Eto, mi smo moroni koje se dive ljudima s krivičnim dosijeima i rado glasamo za iste te koji nas bukvalno gaze na ulici, pa se posle qrče po gradu mojim autom i parama. Žene im se nude, muškarci uvlače u bulju, a konobari i prodavci im neumereno laskaju, pa dok prvi/a ne crkne. Guess who ?
S tim u vezi, pitam sve vas i Aleksandra Vučića: zašto Nenad Barac (mikroskopska JS) i Dragiša Vasiljević (nanoskopska TS) nisu u zatvoru ? Ništa lično, ili je posve lično, više ni sam nisam siguran. Znam jedno – da smo ti ili ja uradili što su ova dvojica uradili, gulili bi krompir na Klisi sledećeg jutra bez pertli i kravate, nakon što se otreznimo u policijskoj stanici. Pravna i pravedna država moj qrc; umalo ne ubiješ jude, obrneš mobilni i ideš kući taksijem. Jebite se žohari, ja sam vlast i možete da me mrzite.
Građanin Barac Nenad, odbornik u Skupštini grada i direktor Carinske zone, a to vam je minimum dva soma naših evra svakog meseca, MORAO JE da ode direktno u zatvor, dva meseca, nakon što mrtav pijan umalo nije ubio dvoje ljudi. Tamo bi dobio rešenje sudije, zvao advokata, žalio se, oborio lični rekord u “tetrisu”, zabole me, bitno je da bi robijao, izvisio dve mesečne plate i poslao Jasan Signal svima koji nameravaju da zbog lične napaćenosti ugrožavaju tvoj i moj život.
Učinak Nenada Barca u prvoj polovini mandata
foto: 021.rs
A zašto nema Jasnog Signala ?
Kako napisah tokom mitinga SNS u Novom Sadu, srpska goveda leta gospodnjeg 2014. ne razumeju signalizaciju saobraćajca u situaciji kada ovaj komanduje raskrsnicom uporedo sa semaforom, pa kako onda očekivati da razumeju Jasne Signale pravno uređene države, u kojoj se ne sudi po babi i stričevima, već zakonu. Kako da shvate i rastumače političke poruke, parole, prepoznaju demagogiju i pravilno se postave ?
Nikako, eto kako, i zato je ovo sranje od zemlje jer je većina građana, izvinite, ali ne funkcionalno, nego Civilizacijski Nepismena. Zadržimo se samo na saobraćaju.
Pomenuti radio danas prenosi da “pojedini građani/ke” ne umeju da koriste tastere na semaforima u opasno nepreglednoj i prometnoj Kisačkoj ulici !? Da li kapirate o kakvom stepenu blaženog idiotizma pišem ? Osoba koja ne ume da koristi semafor na dugme, programiran da se intiutivnom signalizacijom Samoobjasni, ne samo da nije u stanju da se pravilno pozicionira na političkom spektru, već se pitam kako uopšte ide u WC samostalno. Pa jebote, ovo u cirkusu rade šimpanze, mislim, babraju dugmad, razlikuju boje, gore i dole, a neki od njih čak voze autiće i ne ubijaju se međusobno.
E, toliko smo nazadovali od raspada Jugoslavije, gotovo smo postali Druga Rasa živih bića, jedan evolutivni stepen ispod homo sapiensa. Znam da zvuči grubo ali ne zaboravite da u plemenu orangutana najbezobrazniji i najnasilniji bivaju oterani, zauvek. Pa se ti gari jebavaj sa predatorima, drugim orangutanima i traži hranu i sklonište sam – ovde nisi dobrodošao jer si destruktivna budala koju samo zanima Lični Doživljaj Propasti.
Nije vam dosta ?
Evo vam semafor na raskrsnici Jevrejske i Bulevara oslobođenja, svaki jebeni dan prođem tuda barem dva puta. Vozila u Jevrejskoj na kratko imaju uslovno zeleno svetlo za skretanje ulevo, kada za vožnju pravo (i pešake) stoji crveno. I svakog prokletog dana barem jedan penzos, sojka u štiklama odnosno “cool urbana masa” krene da prelazi Jevrejsku, kada njima stoji crveno, a jer misle da je i vozilima crveno (jeste ali za pravo), zaboravljajući totalno da neki vozači panje gas još od SNP-a kako bi uhvatili “uslovno levo” i mimoišli čep iz Futoške.
Za Novosađane/ke s posebnim potrebama
foto: likecool.com
I onda standardna “zimbabveanska posla”: vozač naglo koči, trubi, psuje, čeka kao magarac na tisućuljetnjem crvenom, ovi mu vraćaju, čude se, a čak i ako neko od pešaka primeti da je pojeo govno kiklopa – NIJEDNOM nisam čuo da se izvinio vozaču, ili mu makar odmahnuo kao znak greške.
Primer drugi, semafor kod “Merkatora” – ista stvar. Stoka vidi da je vozilima crveno, pa krene preko, taman na haubu vozača koji iz Cara Lazara ulevo žuri ka mostu Slobode, jer signal kratko traje, a pešake za to jako zabole.
Primer treći, prelaz između hotela “Radijator” i “Šampite” – “‘ajmo na crveno, da nas zgaze ovi iz Jevrejske što idu ulevo”
A ima i ono kada pešak pređe na crveno, samo da bi na pešačkom ostrvu čekao kao magarac. Onda mu se pridruže i ostali pešaci, a ti se nadaš da u sebi makar malo kapira koliki je debil ispao.
Misliš da kapira ?
Boli ga qrc. On veruje Aleksandru Vučiću.
Znaš ti zašto!
I
Be First to Comment