Verujem da ste do sada čuli da je logoraški održana Parada ponosa uknjižila dve, za svoje srpske standarde vrlo Žovijalne Žrtve. Izneverena su očekivanja real-cinika; nisu stradali butici s prestižnom robom, američki restorani brze hrane i nepopularne ambasade. Poštedeli smo čak i albanske zanatlije koji se na politička crvena slova u kalendaru naprasno izjašnjavaju kao Goranci i Egipćani, neki čak to i kače napismeno u izloge pekara i ‘slastičara, na radost Aušvic Štimung Majstora, a radio Mileva javlja da se nijedna trola nije javila u Urgentni centar GSP-a.

Naizgled pitoreskno nedeljno popodne u gradu blokiranom za život i žive. Ali nećeš majci!

Žandarmi su premlatili braću premijera Srbije i gradonačelnika Beograda, što je ujedno i Utisak Prajda (namerna pecka zbog pokušaja kurblovanog kablovanja Olje Bećković).

Premijer se potom u direktnom TV prenosu zahvalio ljudima koji nisu prekršili Ustav i Zakon o zabrani diskriminacije. Mogu samo da zamislim kako je s Miškovićem ljubazan, nasamo.

###

Da braća prvog i četvrtog čoveka u državi dobiju batine istog dana senzacija je sama po sebi, međutim, ako se to dogodi na par kvadrata u centru Beograda složićemo se da imamo problem širi, viši i dublji od vesti za naslovnu stranu. Šta je do sada nedvosmisleno jasno: brat premijer je bratu nepremijeru podario premijerovo obezbeđenje u Džiberskom Civilu, naoružano, kog ja plaćam, u nedelju. Privilegovana družina je potom pokušala da obori četvrti Njutnov zakon i prođe kroz oklopljeni kordon, da bi nakon kraćeg dijalektičkog konflikta i filosofskog nadmudrivanja gospodičići priznali poraz i dozvolili im (tako tumačim izjave državnog i policijskog vrha) da ih ovi zgaze. Video sam klip, to baš ne deluje sporazumno, ali ja Vučiću ionako sve verujem.

Vidite, dragi moji sabednici, kako je život u Srbiji uvredljivo dosledan i dosadan. Braća Od Mrsomuđa, koja i bez patrona nisu bezopasna i nelikvidna, da se razumemo, postali su pajtosi, štaviše – braća po marisanju sasvim prirodno i neusiljeno. Pokušavam da zamislim tu aroganciju i nepatvoreno qrčenje kada ovi odluče da odjebu kordon – najprimitivniji višećelijski organizam na Planeti nesposoban za refleksije i samoorganizaciju, pa im ovaj hardverom objasni kakav mu je softver učitao komandir u stanici. To je negde u redu jer kordon pušta samo ranjenike i uhapšene, a što obezbeđenje Jednog Od Vučića (Lilu Dalas Multipas) ne samo da ne poštuje, već zaboravlja da im je prvenstveni posao da Vučića&Vučića zaštite od samih sebe.

 “Hegel smatra da je stvarnost a priori promenljiva u neprirodnjačkoj etici, Kant preko kategoričkog imperativa podvlači da ona ontološki postoji samo u imaginaciji, dok Karl Marks tvrdi da je bio ofsajd”

foto: b92.net

Nameće se zaključak da u Srbiji ni haos ne funkcioniše kako treba jer smo došli u nepodnošljivo stanje Preklapanja Podmazanosti. Više čovek ne zna koga sme da gazi, jebe, uceni, otpusti, vređa ili potplati, a da mu se ne vrati Trećim zakonom onog brilijantnog fizičara. Da je Srbija pravna država, bila bi moguća samo dva ishoda: momentalna suspenzija umešanih žandarma praćena tužbama oštećenih ili hapšenje potonjih. U civilizovanim zemljama vuk je alergičan na magareće meso! U Srbiji pak, gladan vuk i živ magarac ogoljuju Vučićev “oprost i odustajanje od tužbe” kao fekalnu smesu na vašem tanjiru, ponuđen k’o počašćen.

Žandarmi će po svoj prilici da najebu, ektoplazmični ministar policije uveliko luči gnojivo u spokoju tišine, razbijene glave će zarasti, a Vučić je sebi opet produžio rok upotrebe u glavama koje služe za kapu.

A semafor ?

###

Pošto je narodna milicija olešila pripadnike nulte kaste kod beogradske, pod lupu ćorave javnosti su došle i novosadske raskrsnice, semafori štaviše, ovoga puta opremljeni tasterom za slabovide i slepe osobe. Pozdravljam kupovinu 11 uređaja mojim parama (ofkors, jebem majku milosnu stoki koja ih je/će polupala/ti) i pitam Vučićevog, onog Manjeg, gradonačelnika tzv. grada Miloša Vučevića zašto se tim povodom medijima nije obratio prikladnim saopštenjem (mejl, fon, faks jebote…), što bih mu ja savetovao da me za takve ideje plaća sto soma mesečno.

???

Nema se. Nema se ničega. Jako se nema. Duplo golo. Ultra ništa. Promaja u vakuumu. Novi Sad je postao proklet. Manji od svoje senke, nema obris u ogledalu, guta ljude, svetlost i vazduh, izdiše paranoju, klaustrofobiju… i ostali horor klišei. Sve vreme, na ekranu vidim Vas, normalnog, štagod, i dva semafora umesto jednog – a nisam pijan. Posle shvatim.

Jedan je za slepe, drugi za slepce, pa ko šta vidi i koga napipa.

Potrošili ste, efendi Vučeviću, crnce u Gradskoj kući, sportiste, naučnike, turiste, ugroženog guslara, Rome koji su Romi ali nisu Kurina, sveštenike, jogi letače i paraklerikalne kupce magle mojim novcem. Zašto bi krdo novinara pored jebenog semafora bilo išta drugačije od onog pored “ćiriličnog” autobusa, gde okej niste bili Vi nego Vaš zamenik, evroazijski Ilić Borko ?

Znam, rek’o gazda da mora, voli stoka. Ponavljam se, to Vam je i domet. Bus i semafor.

Znaš ti zašto!

I